Narodna banka Srbije poslednjih nedelja intenzivno radi na analizi bilansa 13 poslovnih banaka. Razlog za to su sumnje u validnost podataka iskazanih u dostavljenim izveštajima o poslovanju. Navodna razlika između prikazanog i stvarnog stanja je oko 50 miliona evra. Pod lupom su i strane i domaće banke s različitim udelom na tržištu.
- Preduzimamo redovne mere nadzora. Niko nije pošteđen, ne šaljemo nikakve signale, samo radimo svoj posao - kaže Jorgovanka Tabaković.
Ipak, kako se može čuti u bankarskim krugovima, kontrole banaka koje rade u Srbiji su značajno pojačane. Lekcija koliko treba biti obazriv kada su u pitanju dešavanja u bankarskom sektoru plaćena je ove godine sa oko 200 miliona evra, iz budžeta, isplaćenih gubitaka Agrobanke i Razvojne banke Vojvodine. Upućeni tvrde da je država, osim ove uplate direktno iz budžeta, na sanaciju ove dve banke potrošila još oko 400 miliona evra.
Država je, u ovim slučajevima, pokrila sve minuse poslovnih banaka, iako je zakonska obaveza da garantuje i u slučaju bankrota poslovne banke isplati depozite u pojedinačnoj vrednosti do 50.000 evra.
Međutim, pri formulisanju rebalansa budžeta koji je nedavno usvojen u Skupštini Srbije, kao i antikriznih mera, kao jedna od važnih tačaka definisana je i odluka da budžet više ne pokriva nikakve gubitke koji prevazilaze zakonsku obavezu. U prevodu, bankrot bilo koje banke bio bi praćen i gubicima svih onih koji u njima imaju depozite veće od 50.000 evra.
Na moguće nestabilnosti bankarskog sektora nedavno je, da podsetimo, u svom izveštaju upozorio i Međunarodni monetarni fond.
- Finansijski sektor Srbije je stabilan. Kapitalizacija i indikatori likvidnosti su visoki. Međutim, nedavni podaci ukazuju na slabost nekih državnih banaka. Borba sa faktorima koji koče rast kreditiranja i smanjenje osetljivosti bankarskog sektora su prioriteti, zaključuju stručnjaci Fonda.
Izvor: Blic
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
