Vinogradi širom Srbije vape za suncem

Vinogradar Jovan Manojlović iz Banoštora na Fruškoj gori kaže da poljoprivrednike najviše brine vremenska prognoza, jer zbog obilnih padavina ne mogu ni da uđu u vinograd.

On nije loše rodio i uspeli smo da zaštitimo grožđe od bolesti, ali pitanje je kako ćemo i koliko plodova obrati, priča Manojlović. Imamo dilemu da li da beremo grožđe koje još nije sazrelo ili da sačekamo. Ako ga ostavimo na čokotu, bojimo se da će istruliti, ako vreme i dalje bude ovako kišno.

Profesor dr Ivan Kuljančić, stručnjak za vinogradarstvo, sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, ističe kako je ova godina jedna od najlošijih za vinovu lozu, odnosno, za vinograde, koji u Srbiji, prema procenama, zauzimaju oko 30.000 hektara.

Vrlo malo vinogradara je u ovoj kišnoj godini uspelo da se izbori sa bolestima, tako da u vinogradima u Župi Aleksandrovačkoj, nema ni grožđa, a ni listova na čokotima, navodi Kuljančić. Na Fruškoj gori, situacija je nešto bolja, ali, od očekivanog roda, koji se procenjivao od osam, pa do više od deset tona po hektaru, imaćemo samo tragove. Na neki rezultat mogu da računaju samo oni vinogradari koji su uspeli da sačuvaju mlade listove na lozi, jer su oni sada nosioci fotosinteze, odnosno, samo oni mogu da stvore šećer u bobicama.

Većina vinogradara se, tako, dodaje Kuljančić, našla u nezavidnoj situaciji, jer treba da odluče, da li da beru grožđe koje još nema dovoljno šećera, pa se od njega može napraviti samo „alkoholna vodica“. Druga mogućnost je da sačekaju da se u bobicama stvori dovoljna količina šećera, ali problem je što je ono već počelo da truli, jer su kiše sprečile poslove na zaštiti i smanjile rod do minimuma.

Situacija je izrazito teška, navodi Kuljančić. Slično je bilo 2010. godine, ali razmere nisu bile tako velike. Sada smo u situaciji da će, oni koji nešto poberu, pobrati bobice, bez šećera, a samim tim i bez aroma, bez mirisa... Praktično, obraće nešto što ne liči na grožđe.