Sveti mučenik Evpsihije

Beše blagorodnog porekla i vaspitan dobro u veri blagočestivoj. U vreme cara Julijana Ostupnika, kada u Kesariji upravljaše crkvom Božjom sv. Vasilije Veliki, ovaj Evpsihije stupi u brak sa devojkom uglednom. No ne beše mu dano ni jednoga dana da poživi u braku. Jer u vreme njegove svadbe desi se neznabožački praznik sa žrtvoprinošenjem idolu Fortuni. Evpsihije sa drugovima ode i polupa sve idole u hramu, pa i sam hram razori. Čuvši za ovo car Julijan, razgnevi se veoma i naredi, da se vinovnici poseku, da se mnogi hrišćani uzmu u vojsku, da se udari ogroman danak na hrišćane, da se o trošku hrišćana ponovo sazida hram Fortuni, i da se gradu tome oduzme počasno ime Kesarija (koje mu dade kesar Klavdije) i prozove pređašnjim imenom Maza. Sv. Evpishije beše najpre vezan za drvo i mučen ljuto, a po tom posečen, 362 god. Malo po tom opaki car Julijan poseti taj grad na svome putu za Persiju, protiv koje ratovaše. Sv. Vasilije iziđe mu u susret i iznese tri ječmena hleba u znak počasti i gostoprimstva. Car naredi da se svetitelju da kao uzdarje jedna šaka sena. Reče Vasilije caru: "ti se nama rugaš, o care, mi ti prinesmo hleb, kojim se hranimo, a ti nam daješ skotsku hranu koju ti ne možeš svojom vlašću pretvoriti u hranu ljudsku". - Na to car odgovori: "znaj da ću te tim senom hraniti kad se vratim iz Persije!" - No zlobni odstupnik nikada se više ne vrati živ iz Persije, jer pogibe tamo zasluženom i neprirodnom smrću.

Prepodobni mučenik Vadim

U vreme persijskog cara Sapora bi i Vadim, iguman jednog manastira i muž čuven zbog blagočešća, bačen u tamnicu sa sedam učenika. S njima u tamnici beše i neki knez Nirsan, takođe hrišćanin. Svaki dan izvodiše ih i tukoše. Uplaši se knez Nirsan i obeća napustiti veru i pokloniti se suncu. Saporu to bi ugodno, no obeća Nirsanu dati uz ostalo i sve imanje manastira Vadimovog, ako on svojom rukom poseče Vadima. Nirsan se na to saglasi. S drhtavom rukom, ustrašen od dostojanstvenog lika sv. Vadima, on udaraše mačem mnogo puta po vratu ovoga svetog muža, dok ga jedva poseče. No uskoro po tom pade u očajanje, te sam sebe probode mačem, i sam od sebe primi kaznu za ubistvo pravednika. Postrada sveti Vadim 376 godine.