Nije do odluke došao na jednostavan način, ali posle određenog premišljanja Nikola Meljanac došao je do zaključka da bi mu izazovnije bilo da naredne sezone zaigra u Južnoj Koreji, nego li da sa Crvenom zvezdom ponovo pokuša da se domogne šampionskog naslova u domaćem prvenstvu. Meljanac je imao rok do kraja maja da se izjasni, što je potencijalni reprezentativac Srbije i učinio potvrdnim odogovorom na ponudu iz Južne Koreje. Pouzdani korektor je prethodno izašao na odbojkaški draft u Južnoj Koreji na kojem je izabran od strane Uiđongbušija i to kao treći pik. Nikola Meljanac, igrač Crvene zvezde, koji je sa 20 zabeleženih poena bio jedan od najboljih igrača Srbije. Ovaj korektor je pokazao da Srbija možda u njemu ima igrača za budućnost, a osim sjajnom igrom, Meljanac je pažnju privukao i svojim stajlingom.Meljanac ima dugu kosu i bradu, kao i vrlo mišićavu građu. Njegovi moćni udarci su privlačili pažnju publike, a Srbiji donosili poene.
Kada se u tebi javila ljubav prema odbojci?
-Ljubav prema odbojci se javila sasvim slučajno. Jedan od mojih najboljih drugova zamolio me je da pomognem školskoj odbojkaškoj ekipi. Bio im je potreban još neko visok. Meni se ta ideja prvo nije svidela, tada sam još uvek trenirao i košarku, ali zbog njega sam otišao da probam. Posle par prvih treninga na kojima sam imao veliku tremu jer sam bio najlošiji , a najviši , počelo je postepeno da mi se sviđa. I malo po malo , zavoleo sam ovaj sport.
Sećaš li se kada si prvi put stao na odbojkaški teren i uzeo loptu u ruke?
-Ne mogu da se setim kada sam prvi put uzeo loptu u ruke i stao na teren, ali se sećam prvih utakmica sa Klekom u periodu osnovne škole. Tada su momci iz tog mesta već dosta duže vreme od mene trenirali i bili iskusniji i bolji. Ja sam bio samo neki visoki smotani "lik". Sećam se da sam se plašio svaki put kad lopta dođe kod mene , jer nisam hteo da pogrešim i da mi se ceo tim ruga ili se naljuti na mene, a klinci u tom periodu su često skloni tome.
Fudbal, košarka oduvek su važili za popularnije sportove, jesi li imao želju da se baviš još nekim sportom, ili samo odbojkom?
-Kao što sam rekao , paralelno sam trenirao košarku i onda se odbojka priključila. Pre toga je bilo aktuelno plivanje, ali zbog putnih troškova i skupe članarine , nismo uspeli da izguramo to. Basket smo u mom selu igraki svaki dan i voleo sam da sa drugarima provodim ceo dan na košu, odbojka se nekako slučajno i odjednom infiltrirala u moj život. Trenirao sam oba sporta za školu, u jednom trenurku je moralo da dođe do izbora. Ili se ide u Klek da se trenira odbojka u klubu ili u Zrenjanin košarka. Nije mi prvo bilo lako da se odlučim, ali su me tada svi ubeđivali da to bude košarka iz raznih razloga. Međutim, po mojoj prirodi , uvek se zainatim i uradim skroz obrnuto. Tako da je odbojka pala kao izbor više zbog inata drugima, ali se ne kajem
U kom klubu si započeo svoju profesionalnu karijeru?
-Svoju profesionalnu karijeru sam započeo u Crvenoj Zvezdi. U taj klub sam došao sa 15 godina, prošao sve mlađe kategorije i sa nekih 18 - 19 zaigrao prve utakmice za seniorski tim i imao veoma malu ulogu tada.
Kako je igrati u velikom klubu,kao što je Zvezda?
-Dosta teško, da budem iskren.Zvezdi sam zahvalan što me je odrastanje i život u Beogradu i igranje u tom klubu , naučilo dosta stvari , ali to je više bio neki slučajni produkt svega toga. Uslovi su bili teški, kao i neki loši međuljudski odnosi kluba i igrača, a sport je veoma ljudska i socijalna stvar. Svakako i pored svega toga se ne kajem što sam izabrao da to bude Zvezda zbog ljudi, saigrača, trenera i svih iskustava koje sam doživeo za osam godina u tom klubu i Beogradu .Eto i poslednje sezone, prethodne sam doživeo neku vrstu igračkog sazrevanja kada se sve do tad složilo u tu jednu sezonu koja mi je pomogla da uđem u reprezentaciju i nađem i strani angažman
Šta je potrebno da se nametneš i uđeš u top pet glavnih igrača?
-Mnogo znoja,truda,discipline,upornosti najviše i u, mom slučaju, nerviranja. Svakako je i sreća factor, ali bez ostalih navedenih stvari sreća nikako nije dovoljna niti je neopodna , ali može itekako da pomogne. Takođe , mnogo odricanja i žrtve.
Veliki talenat, rad koji te je pratio doprineo je da budeš član juniorske, zatim i seniorske reprezentacije? Smatraš li to najvećim uspehom do sada?
-Ne bih rekao i ne smatram sebe talentovanim, pogotovo mnogo talentovanim. Mislim da su moji aduti svakako fizička predispozicija, ali i upornost i trud koji pokušavam da održavam od kada se bavim ovim sportom. Potreba da se prvenstveno dokažem samom sebi i svojim sumnjama i ambicijama, koje su nekad i prevelike i nepotrebne. To je veliki pritisak, ali me gura napred. Igranje za seniorsku reprezentaciju , kao i mišljenja ozbiljnih i velikih trenera , igrača i stručnjaka da jednog dana mogu da budem veliki igrač su.Da budem iskren, moje mišljenje da znanje i diplome van odbojke nije neophodna stvar da se uspe u konkretno ovom sportu. Odbojkaš možda ne mora bude načitan , ali čovek i persona koja čini tog odbojkaša , smatram da mora da poseduje bar neki nivo toga. Jednistavno, kao takav sportista upotpunjuješ sliku o sebi, svom sportu, a i pritom nikad ne znaš da li će ti neko znanje van terena koristiti sutra, pa čak i za karijeru... svakako moj najveći uspeh do sad.
Šta se trenutno dešava sa tvojim transferom u Južnu Koreju?
-Transfer je zaključen, Koreja je sledeća stanica. Tačan datum odlaska se još uvek ne zna zbog mojih mogućih reprezentativnih obaveza, ali činjenica je da sigurno putujem za Seul uskoro.
Dosta si zapažen zbog svog specifičnog izgleda, naročito kose, od kada se nisi šišao?
-Nisam se sišao pet I po godina, to je nešto što sam oduvek želeo da uradim i sad je već nekako postalo deo mene i ne samo u estetskom smislu.
Kako ti prija nadimak srpski Tarzan emotivne duše?
Taj nadimak je nastao tako što je izvučen iz konteksta. Iskreno ne smeta mi, ali nije ni da mi se sviđa. Ne bih voleo da me okarakteriše kao jednodimenzionalnu osobu. Neko ko udara loptu i izgleda kako izgleda i da je ti sve što me čini. Mislim da sam više od toga, ali poslednji naslovi u medijima su da li slučajno ili namerno stvorili malo takvu sliku. Ono što je svakako istina je da jesam emotivan, to nekad volim kod sebe, nekad malo manje, ali takav sam.
Jesi li, možda, dobijao ponude da se oprobaš u ulozi manekena?
-Hahahahah , nisam dobijao nikakve ponude , ali ljudi su neretko komentarisali da bih mogao da se oprobam u nečemu poput toga ili glume.Ja sve to vidim kao šalu i ponekad sarkazam.
Kako reaguješ na natpise: Imamo novu zver u reperezentaciji?
-Takvi naslovi su dobra stvar, ukazuji na neku vrstu potencijala , samo kao što sam rekao već , ne želim da me okarakterišu kao nekog ko je samo to i stvore pogrešnu sliku o meni.
Šta planiraš u nastavku leta, koji su ti profesionalni, a koji privatni planovi?
-Vremena za privatne planove nema, niti je dosta stvari konkretno određeno da znam da isplaniram tako nešto za leto.Moje leto ove godine je reprezentacija i uskoro Koreja. Pokušaću da vidim i provedem što više vremena sa bliskim ljudima koji će mi nedistajati sledeće sezone, ali zbog reprezentacije tog vremena ima dosta malo. Ne žalim se, drago mi je gde se nalazim i to je pravi put i po cenu tih žrtava na privatnom planu.
Koja je samo tvoja oaza mira?
-Moja oaza mira je priroda, planina i reka. Shvatio sam da voda iz mene izvlači negativne misli. Nekad sve to uz odabranu muziku, nekad uz muziku prirode, svakako ne postoji bolja. To je neki moj hram i tu punim baterije. Eventualno zamena za to je neki krov noću i pogled na Beograd.
Mario Badjuk
Foto. Privatna arhiva
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
