Omladinac Fk Radničkog Ilija Polovina: “ FK Radnički je klub koji se uvek nosi u srcu”

Sa koliko godina si počeo da treniraš fudbal?

-Počeo sam da treniram sa 6 godina u fudbalskoj školi Apolon 4.

S obzirom na to da si u komšiluku slavnog Luke Milivojevića, jesi li imao prilike da od njega dobiješ neke savete?

-Nisam dobio nikakav savet od Luke Milivojevića, ali sam pratio njegove utakmice i naučio da na terenu uvek budeš borben i daješ sve od sebe.

Koliko klubova si promenio i u kojem si imao najbolje uslove?

-Igrao sam u fudbalskoj školi Apolon 4 do pionira, a ostali deo dosadašnje karijere u FK Radnički 1923, a što se tiče uslova bolji su u FK Radnički 1923

Smatraš li da je Radnički klub koji se nosi u srcu?

-Naravno, zato sam i prešao u FK Radnički 1923, jer mislim da tu mogu da dostignem punu afirmaciju.

Na kojoj poziciji igraš?

-Igram na dve pozicije u timu, kao defanzivni I ofanzivni spoljni igrač.

Koliko puta dnevno treniraš?

-Treniram uglavnom dva puta dnevno, jedan trening dnevno u klubu i jedan trening kod individualnih trenera u zavisnosti kako mi vreme dozvoljava.

Da bi bio uspešniji, moraš li da uložiš dodatni napor?

-Naravno,uvek se trudim da sebe nadograđujem,kako fizičkom planu tako i taktičkom i mentalnom.

Imaš li nekih nagrada, priznanja u dosadašnjem radu?

Da, ove sezone sa svojim timom (mlađim omladincima, generacija2004. Godište) predvođeni trenerom Budimirom Đukićem uspeli smo da izborimo plasman u viši rang takmičenja.

Ko ti je uzor kada je fudbal u pitaju?

-Teško je da odgovorim na to pitanje ima ih više.

Kako se osećaš kada izađeš na teren Čika Dače?

-Osećam se nadahnuto, što mi daje dodatnu snagu da na terenu dam sve od sebe.

Ko, po tvom mišljenju, od trenutnih prvotimaca Radničkog pruža najbolje partije?

-Po mom mišljenju, to su meni najbliži godinama Ognjen Lukić koji se istakao dobrim odbranama i od starijih Nemanja Tomić koji poseduje besprekornu tehniku i koji je uvek opasan za protivničke igrače .

Imaš li ambiicija da u fudbalu postigneš profesionalnu karijeru?

-Naravno da želim da imam profesionalnu karijeru, ali ja stojim na zemlji čvrsto i idem u karijeri stepenik po stepenik i nadam se uz dosta truda, zalaganja, prolivenog znoja i malo sportske sreće dostignem nivo da zaigram profesionalni fudbal.

Šta je potrebno za jednog uspešnog sportistu, pored talenta?

-Dosta rada, odricanja, volje, da uvek unapređuješ sebe I malo sportske sreće.

Imaš li podršku poordice kada je sport u pitanju?

-Da oni su mi najveća podrška, uvek su uz mene i prate moje utakmice.

Kada se na terenu osećaš najbolje?

-Na terenu se osećam nabolje kada moj tim I igra dobro I kada pobeđujemo. Tada I ja dajem sve od sebe I trudim se da uvek da svojim zalaganjem doprinesem boljoj igri svog tima.

Koliko je važan timski duh u kolektivnom sportu?

-Mnogo je važan, jer kad ga nema, sve se vidi na terenu i onda kola mogu da krenu nizbrdo i naravno utakmica može da se izgubi. Zato na treninzima treneri potenciraju na izgradnji timskog duha, tako i mi igrači treba da se razumemo između sebe.

Šta planiraš u nastavku svoje karijere?

-Trenutno samo razmišljam o sledećoj stepenici u karijeri, a to je igranje u Prvoj Omladilskoj ligi Srbije, a kasnije ako se kockice slože , voleo bih da nastupim i za prvi tim FK Radnički 1923, a nadam se i inostranoj karijeri…

Mario Badjuk

Foto: Privatna arhiva