U leto 2016. godine odbojkaši Srbije osvojili su dugo čekano zlato u Svetskoj ligi. Bio je to rezultat koji su generacije čekale. Za Aleksu Brđovića to je bio I najveći uspeh u nacionalnom timu. Niko tada nije slutio da će mladi tehničar već naredne godine morati da završi igračku karijeru. A po sopstvenom priznanju, ni on nije mogao da zamisli da će 2021. početi kao trener. Na leđima je nosio poznato prezime, bio je talentovan, voleo je odbojku I želeo je da bude uspešan. Reklo bi se, sve je bilo na njegovoj strani. Ipak, Aleksa je sa nepune 24 godine morao da završi igračku karijeru.
Ovih dana zvanično si proglašen novim strategom OK Radnički Kragujevac, kako si doživeo ovo veliko priznanje?
-Zaista sam presrećan da sam dobio priliku da vodim klub kakav je radnički, klub u kojem sam odrastao.Nadam se da ću ispuniti očekivanja i ciljeve koji su uvek najviši.
Pre toga si bio pomoćni trener, koliko dugo?
-Bio sam od decembra meseca pomoćni trener, imao sam priliku da sarađujem sa Željkom Bulatovićem i puno toga naučim od njega.
Jesi uspeo da odgoovriš na sve čestitke ?
-Uspeo sam,bilo je dosta ljudi koji su mi čestitali a koje nisam čuo dugo godina.
S obzirom na to da potičeš iz poznate odbojkaške porodice, kada si prvi put uzeo odbojkašku loptu u ruke?
-Sigurno kao veoma mali, prateći oca na treninzima. Ceo život sam u odbojci
Koliko je značila podrška tvog pokojnog oca koji je zlatnim imenom upisan u odbojkaški svet?
-Značila mi je podrška, ali nažalost nismo puno pričali o odbojci kad sam ja počeo da se bavim odbojkom, a verujem da bi mi ti saveti danas dosta značili kao treneru.
Koje slavne odbojkaše si imao prilike da upoznaš, je li bio među njima neki tvoj uzor?
-Upoznao sam dosta odbojkaša i igrao protiv velikih igrača.. Jedan od uzora mi je bio pokojni Falasca, a kasnije mi je bio trener u Poljskoj.
Kada si počeo profesionalnu karijeru?
-Počeo sam sa 15 godina u Radničkom.
Koji uspeh smatraš svojim najvećim?
-Najveći uspeh sa reprezentacijom osvajanje svetske lige,kao kadeti evropski i svetski prvaci.. sa klubom u Poljskoj osvajanje titule i u Rusiji finale Cev kupa.
Kakve utiske nosiš iz Rusije?
-Nosim lepe utiske,to je naša prijateljska zemlja..i dalje se čujem sa ljudima iz kluba gde sam igrao.
Znamo da si morao da prekineš karijeru u svojoj 24. godini?
-Pa dosta teško mi je bilo u početku, niko nije znao da će to trajati do dan danas. Imao sam taj problem, a ništa nisam osećao.. ali bilo pa prošlo, sada sam fokusiran na trenerski posao.
Nisi mogao na teren kao igrač, ali si počeo trenerski posao, kako je to delovalo na tebe?
-Pa dosta je teže sada kao trener,ali mislim da sam sakupio kakvo takvo iskustvo radeći sa dobrim trenerima kroz karijeru i verujem da će mi to pomoći sada kao treneru.
Jesi li imao nekada nekih neprijatnosti zbog poznatog prezimena?
-Nisam imao neprijatnosti, ali je uvek bilo negativnih komentara.. navikao sam na to tako da me to ne dotiče odavno
Ko se, osim tebe, u porodici bavi sportom?
-Bavila se moja majka i sestra,ali sada niko.Sestra je odbojkaški menadžer
U međuvremenu, ostavrio si se u ulozi oca, kako utiče porodični život na tebe?
-Posle svih tih loših stvari koje su se desile prethodnih godina, desila se ona najlepša, dobio sam ćerku. Stvarno je prelep osećaj, one su sada sa mnom u Kragujevcu i zaista im je prelepo.
Kojim vrednostima se rukuvodite u braku?
-Poštovanje pre svega.. a treba i dosta strpljenja, nije lako biti u braku sa sportistom.
Koji su ti planovi u narednom periodu?
-Planovi su mi vezani za Radnički..naravno videćemo kako će to sve izgledati od oktobra, kada počne prvenstvo.
Imate najstariji odbojkaški kamp, koliko dugo traje I ko je naviše zadužen oko rada?
-Imamo najstari odbojkaški kamp, već 23 godine.. Uglavnom je moja sestra zadužena za kamp i to zaista sjajno radi.
Možemo li se reći da si preboleo kraj igračke karijere?
-Da preboleo sam.. sada sam u novoj ulozi nadam se isto uspešnoj.
Mario Badjuk
Foto: Privatna arhiva