Đorđe Dimitrijević: “ Preko 100 utakmica odigrao sam u dresu „Divljih veprova “

Rođeni ste Kragujevčanin, šta je to po čemu pamtite svoje detinjstvo u rodnom gradu?

-Za svoj grad me u detinjstvu vezuju uglavnom uspomene na dane provedene u Velikom parku, na Šumaričkom jezeru, na Aerodromu, kao I razne utakmice u Hali jezero I na stadionu Čika Dača.

Za koji lokalitet grada ste posebno vezani?

-Aerodrom, tu sam se rodio i odrastao.

Vaša osnovna škola, Mirko Jovanović je poznata po uspešnim ljudima koji su je pohađali, ko Vam je ostao u sećanju?

-Izdvojio bih našeg košarkaša Marka Đerasimovića. Još kao malom bio mi je neka vrsta uzora.

Ljubav prema sportu je vezana za rano detinjstvo ili je počela u ranom pubertetu?

-Vezana je za rano detinjstvo, sa pet godina sam počeo da se bavim sportom.

Kojim sportovima ste se sve bavili, dok niste odabrali američki fudbal?

-Prvi sport koji sam počeo da treniram je bio karate, ali ubrzo sam krenuo na košarku koju sam trenirao do svoje 17-te godine. Nakon toga sam počeo da treniram američki fudbal.

Koja je razlika između američkog fudbala I ragbija?

-Velika je razlika. Počevši od broja igrača na terenu i opreme, što se prvo da primetiti, pa onda u pravilima, veličini lopte, dinamici igre.

Šta Vas je motivisalo da pristupite Divljim veprovima?

-Prvo što me je motivisalo je drugarstvo među Divljim veprovima, a onda I način na koji Veprovi predstavljaju naš grad, pa tek na kraju američki fudbal kao sport.

Koliko utakmica ste odigrali u dresu Divljih veprova? Koja Vam je utakmica ostala u sećanju I po čemu?

-Preko 100 utakmica sam odigrao u dresu Divljih veprova. Najviše pamtim utakmicu protiv Calanda Broncos-a u Švajcarskoj, gde smo sa 26 igrača znatnom spremnijem protivniku pružili ozbiljan otpor.

Vaš profesionalni put igrača po čemu je prepoznatljiv i koliko puta ste pozivani da igrate za Državnu reprezetaciju?

-Ne mogu da kažem da sebe smatram profesionalnim igračem, jer američki fudbal još uvek nije na profesionalnom nivou u našoj državi, mada ipak treniramo I ozbiljnije od pojedinih profesionalnih sportista. Imao sam tu ast da odigram dve utakmice u juniorskoj I jednu utakmicu u seniorskoj reprezentaciji, za sad.

Koliko u Vašoj vitrine ima nagrada I na koju ste najponosniji?

-Imam preko tridesetak medalja, što iz američkog fudbala, što iz košarke. Najponosniji sam na zlatnu medalju juniorske lige Srbije u američkom fudbalu iz 2015-te godine.

Kada bismo pravili komparaciju između košarke kao kolektivnog sporta i američkog fudbala, kojem sportu dajete prednost za razvoj jednog dečaka?

-Oba sporta su fenomenalna za dečake, ne bih favorizovao ni jedan. Smatram samo da najbitniju ulogu u svemu tome ima trener I pristup sportu.

Bavite se trenerskim radom, koja je Vaša satisfakcija u svemu tome?

-Volim da radim sa mladim ljudima i da ono što sam naučio prenesem njima. Bilo bi dobro da imam više vremena, pa da se ozbiljnije posvetim trenerskom pozivu.

Pored sporta, Vi ste potencirali na ličnom formalnom i neformalnom obrazovanju, po vokaciji ste fizioterapeut, koliko su ta znanja poboljšala vašu sportsku karijeru u smislu rehabilitacije igrača?

-Po obrazovanju sam fizioterapeut, ali trenutno radim u farmaceutskoj industriji. Znanje koje sam stekao , tokom školovanja I u radu mi je znatno pomoglo u sportskoj karijeri u vidu napretka u treniranju, oporavku posle povreda I održavanju postignute forme.

Imunitet je danas opšte pitanje svakog pojedinca, koliko je to bitno u sportu, kada su pripreme igrača u pitanju I kako se najbolji imunitet postiže?

-Imunitet je posebno važan za svakog igrača zbog napora kojima se izlažu. Najbitnija je raznovrsna ishrana, kontinuitet u treningu i adekvatan odmor, pa tek onda pravilna suplementacija.

U svetu sporta mnogo se govori o dopingu i o prekomernoj upotrebi suplemenata, koja je Vaša preporuka za to sve?

-Nažalost, većina današnjih sportista koristi nedozvoljene supstance. Doping i nepravilna upotreba suplemenata mogu znatno da naruše zdravlje sportista, što danas čini profesionalni sport nezdravim. Moja preporuka bi bila pravilna ishrana, dobro isplaniran trening i odmor, kao i adekvatna suplementacija prema vrsti sporta uz konsultaciju sa nutricionistom ili lekarem

Mario Badjuk

Foto: Privatna arhiva