Vaterpolista Aleksa Manić : „ Drago mi je kako napreduje VK Radnički u čijim redovima sam nastupao “

Po čemu najviše pamtiš detinjstvo, koje slike su najupečatljiivje?

-Detinjstvo najviše pamtim po vremenu provedenim sa svojom porodicom, ne bih izdvojii neke posebne slike, ali na primer ručak nedeljom kada bi se svi okupili fo mi najvise nedostaje , jer smo u poslednjih 10 godina otišli svako na svoju stranu Evrope.

Kako je izgledao prvi susret sa vaterpolo loptom?

-Prvi susret sa vaterpolo loptom je bio u Nišu kada sam učio da plivam i onda sam video da se u velikom bazenu deca igraju loptom. Hteo sam i ja naravno, i onda mi je stariji brat doneo jednu u malom bazenu i igrao se sa mnom.

Koji vaterpolo klub smatraš najznačajnijim za formiranje svoje sportske ličnosti?

-Smatram da je Partizan bio jedan od najznačajnijih klubova za mene da stasam kao sportista, treneri su se bavili sa nama kako da postanemo bolji igrači , tako da budemo dobri ljudi i da budemo dobri u školi. Morali smo da donosimo ocene svako tromesečje i polugodište i morali smo da imamo dobar prosek da bismo mogli da prisustvujemo treninzima.

Igrao si i u juniorskoj reprezentaciji Srbije, po čemu pamtiš taj period?

-Igrao sam baš kao jako mlad , nekoliko turnira za repreznetaciju, ali nisam nažalost radio sa Dejanom Savićem , tako da ne mogu da kažem kako je to raditi sa jednim od najboljih trenera.

U jednom trenutku VK „ Radnički „ iz Kragujevca bio je najtrofejniji klub u zemlji , imaš li kontakt sa saigračima iz te postave kragujevačkog kluba?

-Da,naravno da imam kontakt , čujem se sa Lazarom Dobožanovim, Filipom Jankovićem i još par mlađih momaka sa kojima sam i sam igrao u Kragujevcu i jako mi je drago kada vidim kako napreduju.

Pratiš li napredak kragujevačkog sporta?

-Pratim koliko mogu, drago mi je da je vaterpolo u vrhu, ali i da idu na gore rukomet, fudbal….

Koliko klubova si promenio do sada? Gde si imao najbolje uslove za igru?

-Prvu profesionalnu utakmicu sam odigrao za prvi tim Sentesa iz Mađarske,zatim sam igrao u Turskoj za Adalar,onda u Vk Radnickom,Šabac, pa opet Radnicki dve sezone, posle Francuska za Livry Gargan i sada sam dve godine u Ludwigsburgu(Nemacka). Najbolje uslove do sada imam ovde u Nemackoj: imamo 3 bazena na kojima treniramo, vrhunsku teretanu, odličnog trenera Marka Martinića sa kojim sam već imao prilike da igram u Radničkom prve sezone, tako da imam sve što treba da ima jedan profesionalni sportista.

Kakav je obrok jednog vatepoliste nakon teške utakmice?

-Obrok, pa sve zavisi, ja volim da se opustim nakon utakmice, pizza, burger sasvim svejedno, hahah.

Je li Vama dozvoljen neki kilogram viška?

-Mislim da nije dozvoljeno , jer treba biti u dobroj formi cele sezone, ali naravno uvek se može desiti neki kilogram viška, to je sve normalno.

Većina starijih igrača otišla je u inostranstvo, u Srbiji ekipe nastupaju sa veoma mladim igračima. Šta misliš o stanju u srpskom vaterpolu?

-Mislim da je dobro i da tako i treba da bude. Da se mladi igrači kale i stiču iskustvo, iako se vratilo par starijih igrača od kojih mlađi mogu da nauče dosta, isto je jako bitno da se mladima pruži šansa da igraju što vise, kao sto imaju Nemanja Stanojević, Luka Pljevančić, Vasilije Martinović i mnogi drugi….

Koliko je za jednog vrsnog sportistu važna podrška porodice?

-Podrška porodice je jako bitna za svakog profesionalnog sportistu, pogotovo one,koji su na vrhunskom nivou i koji nemaju toliko vremena da provode sa svojom porodicom,tako da podrška , razumevanje, sve je to jako bitno.

Gde vidiš sebe za dvadeset godina?

Za 20 godina sebe vidim na obali Španije , u nekoj lepo kućici sa svojim vinogradom.

Mario Badjuk

Foto: Privatna arhiva