Srbijo, HVALA!

Slično se desilo i 204 godine kasnije, mnogi nisu najbolje razumeli odluku RSS da se domaćinstvo dodeli Kragujevcu i to baš na Lazarevu subotu uoči Cveti, kada je Miloš podigao Srbe na ustanak, odigrala se jedna od ključnih bitaka za vaskrs srpskog rukometa. Ponovo su u Kragujevac došli svi Srbi da daju podršku, od dece sa Kosova i Metohije, preko braće iz Republike Srpske, zbora iz Šumadije, do prekaljenih rukometnih znalaca iz Vojvodine, svi su bili u Jezeru to veče.

A naši rukometaši i stručni štab, poput Miloševih ustaničkih vojvoda tada, herojskom borbom odbranili su srpski rukomet i udarili su temelje za njegovu obnovu, baš tu u Kragujevcu. Znali su da kad se sav srpski svet sjati u Kragujevac, a domaćini svi do jednog stanu uz reprezentaciju, greške nema, to je oproban istorijski recept. Trk dece u zagrljaj ovih modernih ustanika i heroja u prepunoj hali Jezero je bio najveća nagrada našim rukometašima po završetku ove vraški teške i bitne utakmice. Ima nešto u tom prestonom Kragujevcu što budi sabornost i obnavlja temelje srpskih nacionalnih interesa, znali su to i u RSS i naši heroji rukometaši, isto kao Miloš te 1815. Hvala Rukometnom savezu Srbije što jeprepoznao sve to i neizmerno hvala stručnom štabu i igračima što su bili dostojni naslednici Miloševih ustanika.

Posebnu zahvalnost dugujemo gradonačelniku Kragujevca gospodinu Nikoli Dašiću, kao i većniku za sport gospodinu Predragu Stevoviću što su imali sluha i dali punu podršku kako bi naš grad bio domaćin istinskom spektaklu. Hvala svim ljudima iz našeg SPD Radnički koji su se potrudili i dali nemerljiv doprinos da se svi koji su došli na utakmicu osećaju kao da su u poseti kod svojih prijatelja.

Živela Srbija, živeo rukomet!
Zahvalni Kragujevac