Aleksandar Njegovan: „Kragujevac mi je prirastao srcu, još dok sam igrao u VK „ Zvezda “

Po čemu najviše pamtiš detinjstvo, koje slike su naupečatljivije?

-Detinjstvo mi je sigurno oboležilo svakodnevni odlazak na bazen Tašmajdan, gde sam i proveo više od pola života.

Kako je izgledao prvi susret sa vaterpolo loptom?

-Pravo da ti kažem ne tako slavno. Prvo me je otac trenirao tj učio da plivam, bio je strog, ja sam ga se plašio, tako da voda na prvi pogled mi nije bila baš zanimljiva.

Koji vaterpolo klub smatraš najznačajnijim za formiranje svoje sportske ličnosti?

-To je VK Beograd sigurno. Klub koji je bio poznat po ozibljnoj školi vaterpola. Puno reprezentativaca i vrhunskih igrača je izbacio iz svog pogona. Inače , posebnu težinu ima to što je moj deda , Slavko Njegovan, koji je bio prvi upravnik bazena Tašmajdan i to čak 38 godina uspešno, upravo i osvnovao VK Beograd. Dok je deda bio upravnik i moj otac je igrao za taj klub, I onda ja, treća generacija Njegovana koji imaju dodirne tačke sa vodom i loptom.

Kažu da si nezgodan igrač, levoruk koji uvek igra na nezgodnoj strani?

-Ako kažu tako ,hajde da ih poslušamo. Možda su mislili na period kada sam imao 117kg, sad sam smršao zgodniji sam malo.

Dve godine si bio član Juniorske reprezentacij Srbije koju je vodio proslalvljeni Dejan Savić, koliko ti je to pomoglo u sticanju samopouzdanja?

-Svako od nas je bio posebno motivisan kada je Dejan sedeo na klupi bilo da je trening ili zvanična utakmica. Raditi sa njim je neprocenjivo, iz ove pozicije mi je krivo što možda nisam imao dara da neke njegove ideje sprovedem u delo, pa sam ga malo nervirao ali nadam se da mi nije zamerio. Čovek koji sigurno iz svakog pojedinca izvuče maksimum kako u bazenu tako i van njega.

Kako ocenjuješ rad Dejana Savića?

-Sa Dekijem sam imao čast da radim čak od 2011. do 2018,što u reprezentaciji što u Zvezdi, dug je to period. Deki je posebna ličnost. Sve što bih ovde napisao, ne bi dalo smisla, niti njega opisalo kao personu. To mora da se doživi. Mnogo smo naučili pored njega. Deki je neko ko je ostavio trag u našem odrastanju i to ostaje do kraja života, kako nama, tako i njemu sigurno, ipak smo delili i dobro i zlo. Nikad neću zaboraviti kada sam i igrao protiv Dejana , upravo u VK Beogradu, kada je on bio u Zvezdi i to na njegovoj oproštajnoj utakmici. Veliki znalac i motivator što je i pokazao na delu. Koliko smo zahvalni, govori to das mo uradili u Beloj Crkvi na bazenu VK Jezera koji je moj deda osnovao, a u kom sam ja član Upravnog odbora, mural sa njegovim likom.

Na koji trofej si u karijeri najponosniji?

-Svaki na svoj način, ne bih nijedan isticao, možda su mi draže neke pobede bile od samog trofeja.

U jednom trenutku VK „ Radnički „ iz Kragujevca bio je najtrofejniji klub u zemlji, imaš li neke saigrače iz te postave kragujevačkog kluba?

-Mislim da je Kragujevac napravio ozbiljan rezultat sa mladim timom, i pohvalio bih rad Uroša Stevanovića i Jugoslava Vasovića koji rade perfektno već skoro 5 godina ako ne grešim. Ima ih dosta, Miloš Miličić , moj saigrač iz Vojvodine I Mađarske, Todorovski, Toholj, Dobožanov iz Zvezde, sjajni momci i sportisti.

Pratiš li dešavanja i u drugim sportovima?

-Pratim koliko mi vreme i posao to dozvoljavaju. Volim košarku da pogledam sa prijateljima, mada u poslednje vreme uz Davora Štefaneka i Đordja Kalanovića počeo sami rvanje da pratim. Upravo sam sada, u nedelju 10. Aprila, bio organizator I domaćin Kupa Srbije u rvanju,

Izabran si nedavn za počasnog predsednika Rvačkog saveza centralne Sbije, hoćem li te češće viđati u Šumadiji I Kragujevcu?

-Čast i privilegija, zahvalan sam DĐordju Kalanoviću na jednoj takvoj počasti, a moja je obaveza da nastavim da radim dobar posao i da dolazim češće u te krajeve. Tako da obećavam skorašnju posetu. Meni je grad Kragujevac prirastao srcu još iz vaterpolo dana, čak i bend omiljeni mi je upravo iz Kragujevca, tako da pozdravljam I Šebeka ovom prilikom ako bude čitao ovo, ako ne , biće mu žao sigurno.

Postoji li neka anegodata, ispod vode, koju bi podelio sa nama?

-Više anegdote pamtim van bazena, a ispod vode udarce, iskren da budem, Nemoj mi zameriti za anegdote jer mislim da bi ovaj intervju prerastao u roman, lista je podugačka stvarno.

Većina starijih igrača otišla je u inostranstvo, u Srbiji ekipe nastupaju sa veoma mladim igračima. Šta misliš o stanju u srpskom vaterpolu?

Od ove sezone se mnogo toga promenilo. Puno reprezentativaca se vratilo I ojačalo ligu što možemo videti i po rezultatima u evropi i jadranskoj ligi. Dve godine za redom naši klubovi dižu trofej, a ove godine čak imamo Radnički i Novi Beograd koji će se boriti za naslov Lige Šampiona. Mislim da klupski vaterpolo polako izlazi iz konforne zone u kojoj je mirovao već par godina, a time i mladi imaju priliku da brže sazrevaju igrački, što se i pokazalo u praksi, smena generacija u reprezentaciji već je pokazala da se kvalitetno radilo u prethodnom periodu.

Kokiko je za jednog vrsnog sportistu važna podrška porodice?

Mlad sam otišao od kuće već sa 17 godina, nije bilo lako, još pamtim taj trenutak prelaska u drugi grad, ali mislim da je to prava stvar za svakog mladog čoveka. Porodica je tu da daje motivaciju, u tim godinama roditelji, a iz ove perspektive žena i dete bez kojih veruj mi ništa od ovoga ne bih uradio i ja sam im najiskrenije zahvalan na tome, nadam se da su ponosni. Ne kažu uzalud kadasu srce i glava mirni, najbolji rezultati dolaze.

Imaš li neki hobi?

-Iskreno nije neka floskula, kada imas dete u kući, teško ostane uz sve aktivnosti dnevne , neko slobodno vreme, tako bih rekao da slobodno vreme provodim sa sinom.

Jesi li ranoranilac?

-Uf jesam, i to u ovom letnjem period, u šest sati sam u teretani, a od sedam krećem sa radnim zadacima. To je jedna stvar koja me ispunjava , zdrava ishrana i trening.

Gde vidiš sebe za dvadeset godina?

Daleko, ali bićeš sigurno medju prvima obavešten.

Mario Badjuk

Foto: Privatna arhiva