Na finalnoj utakmici Plejofa Prve muške regionalne lige Zapad, KK „Radnički 1950“ Kragujevac dobio je košarkaše Šapca i tako se plasirao u Drugu mušku ligu Srbije. Iako najmlađi sastav uzrasta 19,3 godine, predvođeni dobrim menadžmentom, trenerima Igorom Todorovićem i Nikolom Lončarom i posvećenom publikom, pobedili su dobro plasirane Šapčane i sebi obezbedili igru u višoj ligi.
Pobedom nad Šapčanima uspeli ste da obezbedite sebi plasman u višu ligu , kakvi su tvoji utisci nakon završne utakmice?
-Imali smo jako dobru i uspešnu sezonu sa najmlađim timom u ligi. Napravili smo veliki rezultat i uspeli da uđemo u viši rang - drugu ligu Srbije. Još se sležu utisci , verovatno da momci nisu svesni prevelikog uspeha. Trenirali su naporno od 15-og avgusta i bili jako vredni i uporni. Želim da naglasim da , pored sportskog uspeha , momci su odlični đaci, i u srednjim školama i nekolicina njih na fakultetu, što je jako bitan segment u celokupnoj ličnosti sportiste. Bila je fenomenalna atmosfera tokom čitave godine, a naročito na toj utakmici protiv Šapčana gde je hala Goca Bogojević (hala Park) bila ispunjena do poslednjeg mesta. Publika je dala pravi tonus da mladi tim igra freneticno I nadvisi svoje domete.
KK Radnički 1950 jedan je od najmlađih klubova Kragujevca, prosek godina igrača je 19, 3 godine, osim legendarnog Raška Katića, na koga treba posebno obratiti pažnju?
-Tačno tako, mi smo najmlađi tim u Srpskoj ligi zapad i na početku je cilj bio opstanak u ligi, ali su momci svojim radom i zalaganjem uspeli da pomere granice… Rasko je alfa i omega, ali prvog tima koji se takmičio u KLS-u - prvoj ligi Srbije, koji je na žalost ispao u niži rang. Tako da od naredne sezone i mladi tim i prvi tim igraju u istom rangu takmičenja. Zaista ne mogu da izdvojim bilo kog pojedinca, mladi momci su bili pravi tim, ali svakako ima dosta potencijala i momaka na koje možemo da računamo u budućnosti.
Koliko si, kao trener, zadovoljan partijama svojih igrača?
-Veoma sam zadovoljan , pre svega odnosom i zalaganjemsvojih igrača, a kada radiš vredno i pristupas obavezama sa određenom dozom emocija, igra to prepozna i naravno nagradi rezultatom, kao što je ove godine nagradila moje momke.
Uz Vas su, na poslednjoj utakmici , kao i uvek, bili vaši verni navijači, koliko oni doprinose pozitivnoj atmosferi u klubu?
-Tačno tako, hala Park je bila ispunjena do poslednjeg mesta oko 1000 gledalaca što je ozbiljna brojka za ovaj rang takmičenja. Publika je zaista učestvovala u igri i bila nas šesti igrač na terenu…
Veliku podršku imaš i od Nikole Lončara, koliko njegovo iskustvo, znanje i kontakti pomažu u radu kluba?
-Nikolino prisustvo na treninzima i utakmicama je od velikog značaja za mlade momke. On svojim znanjem i iskustvom daje dodatnu notu i pomaže u razvoju mladih košarkaša.
Grad Kragujevac je prepoznao Vaše napore i dodelio Vam milion dinara za trenažne i takmičarske procese, šta ovaj potez gradskih čelnika znači za budućnost kluba?
-Sigurno da svaka podrška znaci, moji momci su to zaslužili, a grad je prepoznao želju i htenje da Kragujevac pokaže da je grad košarke. Hvala im na tome. B liga je ozbiljno takmičenje i uprava će uložiti sigurno sve napore da deci obezbedi što bolje uslove za rad.
Još u decembru dobili ste obećanje grada da, ako uđete u B ligu, sledi Vam dodatni novčani iznos? Može li se opstati samo od sponzora, da nema podrške grada?
-Veoma teško se funkcioniše, u današnjim teškim vremenima gde je sve postalo luksuz, sport je na marginama. Bez pomoći grada, gotovo da je nemoguće obezbediti osnovne uslove za trening i takmičenje.
Na čemu ćete se bazrati u narednom periodu?
-Naredni period ćemo iskoristiti da naši juniori kojima još uvek traje sezona budu visoko pozicionirani u Roda juniorskoj ligi Srbije i probamo da dobijemo još nekog momka za mladi tim u narednoj takmicarskoj sezoni.
Izgleda da su juniori ti koji će predvoditi Radnićki 1950, koliko je mladih talenata otkako si trener izbilo u prvi plan?
-Ono što je vidno pored rezultata koji je nestvaran, to je napredak klinaca koji treniraju. Sigurno je da je svako od te dece napredovao velikim koracima u odnosu na početak sezone i to je ono što raduje uz sam rezultat. Mnogo igrača je izašlo na košarkašku mapu i to me raduje kao trenera koji radi sa mladima. O njima sada priča cela Srbija, a to naravno da meni kao treneru imponuje, na kraju to je i moj zadatak, da ih edukujem I kao ljude i kao sportiste.
Na čemu stavljaš akcenat kada je priprema sportista u pitanju?
-Akcenat može da se posmatra u više faza. Sigurno da pored tog sportskog dela (fizičkog, mentalnog), jako je bitno vaspitanje i ljudski faktor. Na tim stvarima aposteofiram svakodnevno.
Na koju titulu si najponosniji?
-Možda mi je ova titula najdraža do sada, a nekoliko puta sam uvodio timove u viši rang. Razlog je upravo zbog mladosti ovih klinaca koji su napravili veliki podvig i afirmisali klub i sebe na pravi način.
Misliš li da je nepravedno što su uvek sve košarkaške vesti vezuju za Partizan i Crvenu Zvezdu?
-Mislim da klubovi u unutrašnjosti moraju da dobiju mnogo više prostora u medijima i da na taj način popularizuju svoj grad i igru pod obručima. Radi se o tome da su to klubovi i gradovi iz kojih se " CRPE " najbolji klinci koji u budućnosti treba da igraju za reprezentaciju naše zemlje.
Autor: Mario Badjuk
Foto: KK Radnički 1950