BORBENE DEVOJČICE IZ KRAGUJEVCA: Treniraju fudbal sa dečacima i nikada ne plaču kad ih gurnu na terenu

Devojčice u sportskim klubovima i školama fudbala u Srbiji jesu malobrojne, uglavnom igraju fudbal sa dečacima, i tada su među najupornijim i najizdržljivijim igračima. Marko Pantović, trener i jedan od osnivača kluba "Olimp 2015" kaže da je na prvi trening pre tri godine došlo 13 dečaka i dve devojčice.

- Jedna od njih je Milica Kuburović, koja je danas kapiten za 2007. godište. Na turniru u Gornjem Milanovcu, održanom u decembru prošle godine, od 14 klubova iz našeg su bili i najbolji igrač turnira i najbolji golman. I oba igrača bile su devojčice.

- Za najboljeg igrača je proglašena Milica Kuburović, a za najboljeg golmana Milica Veličković. Što je još zanimljivije, one su bile jedine dve devojčice na celom turniru, u 14 klubova! I nisu svi ovu odluku sudija najsjajnije prihvatili - smeje se Pantović.

Devojčice fudbalerke su iznenađujuće komunikativne, rečite i zrele. Zbunjuje kako one sa 10 i 12 godina tačno znaju šta žele i spremne su za to da se bore.

Bliznakinje Marija i Jana Srejović imaju po 11 godina i učenice su četvrtog razreda osnovne škole. Žale se da su teško naterale roditelje da ih upišu na fudbal.

Jana, golman, kaže da je njoj i sestri od malena problem što je svim devojčicama bilo zanimljivo da se igraju lutkama, a njima nije. Obe su volele fudbal. Marija je "odigrala" mudro na svoj i sestrin rođendan.

- To je bila idealna prilika da tatu nateram da nas upiše na fudbal. Tražila sam to kao rođendansku želju. Nije mogao da me odbije. Rekao mi je samo- ako te gurnu i padneš, nemoj da plačeš. I nikada nisam zaplakala, ne može guranje i pad nas dve da odvoji od fudbala - jasna je igrač Marija Srejović.

Fudbal treniraju i "Milica koja crta" i "Milica koja svira". Zajednički su im ime, ljubav prema fudbalu, ali i umetnosti, i mnogo dečaka u familiji i komšiluku.

Milica Veličković (koja crta) je golman, Milica Kuburović (koja svira) igrač. Imaju po 12 godina.

- Dečaci su u mom dvorištu čitavo leto igrali fudbal, a ja sam tada trenirala tenis. Kada sam počela nogom da šutiram tenisku lopticu znala sam šta ću. Fudbal igram od četvrte godine, a violinu sam želela da sviram od vremena kada sam je zvala "viloina".

- Komšinica je svirala klavir i tako sam zavolela muziku, ali sam znala da ja želim da sviram "violinu". Nekima je čudno da jedna devojčica svira violinu, a trenira fudbal. Još više im je čudno što ja igram sa dečacima, ali meni se baš sviđa tako, dečaci me čeliče - sumira ovo dete.

Milica "koja crta" kaže da je fudbal igrala sa dve i po godine, da bi je braća prihvatila u društvo. Neko vreme je trenirala košarku, ali vratila se fudbalu.

Angelina Jokićević ima 10 godina i dva puta nedeljno putuje iz Gruže za Kragujevac na treninge. Pitanje da li joj je naporno ne razume.

- Ja treniram i u Gruži ponedeljkom i sredom, a utorkom i petkom treniram u Kragujevcu. Vikendom su utakmice. Samo četvrtkom ne igram fudbal. Žao mi je samo što sam počela da treniram tek od prvog razreda - ozbiljna je Angelina, ubeđena da je sa sedam godina prestara ušla u fudbal.

A tu je zbog Ronalda, toliko je o njemu pričala godinama da su morali da je upišu na fudbal.

Sve ove male fudbalerke, koje igraju sa dečacima, kažu da ih nervira isto.

- Kad stariji dečacima kažu- ne guraj je, ona je devojčica. Kakve to veze ima, mi nismo devojčice koje plaču kad ih gurneš - u glas tvrde mlade "Olimpove" fudbalerke. U sportskom klubu "Olimp 2015" sada trenira 120 dece iz Kragujevca i okoline, većina dečaka.

Izvor: Telegraf