Ivan Nedeljković, košarkaš : “ Raško Katić je možda najveće košarkaško ime u Kragujevcu ”

Na koji način si se u detinjstvu odlučio za košarku, koja situacija ili utakmica je za tebe bila presudna?

Košarku sam počeo da treniram 2003. godine u KK Zastava kod trenera Željka Draškovića koji mi je bio pravi primer. On je ujedno bio i student medicine i trener i uvek nam je pričao škola pa sport. Otac me je odveo na prvi trening i on je najviše uticao da počnem da se bavim košarkom,  jer je i on nekada trenirao, a i dan -danas košarka mu je sve. Košarku sam bukvalno zavoleo već na prvom treningu. Pre košarke,  trenirao sam karate i atletiku, ali ništa nije moglo da se poredi sa košarkom.Što se tiče neke presudne utakmica, stvarno nemam neku posebno da izdvojim u tom periodu, svaka je bila priča za sebe.

 S obzirom na to da si duže u ovom sportu, koji je najveći tim protiv koga si igrao I kakav je osećaj izaći na teren znajući da se suprotstavljaš verovatno jačem od sebe?

-Najveći tim protiv kog sam igrao je definitivno Crvena Zvezda,par puta u mlađim kategorijama i sada u KRK. Imao sam priliku da igram i protiv Panatenaikosa, ali sam tada bio povređen, a i mlad tako da ne verujem da bih ulazio u igru i da sam bio zdtav tako da Zvezda definitivno. Osećaj je neverovatan. Znaš da igraš protiv ekipe koja je među najboljima u Evropi i nemaš šta da izgubiš samo da probaš da das maksimum. Naravno i možda nas najveći košarkaški klub Partizan mi je bio protivnik, ali to je bila prijateljska utakmica i malo drugačiji ambijent. 

 Koliko si zadovoljni sa osvojenim četvrtim mestom na RODA Prvenstvu Srbije?

-Iskreno, u tom trenutku nije moglo bolje,ispred nas su bile ekipe koje su tada bile među prve tri na svetu,tako da je to 4. mesto bilo baš veliki uapeh. Uz malo sreće mogli amo i do finala, ali i četvrto mesto nam je donelo ono što smo želeli a to je master turnir u Debrecinu tako da sam bio prezadovoljan.

 Kako se slažeš sa saigračima u Radničkom, a kako sa saigračima iz basketaške ekipe?

Imam odličan odnos sa saigračima.Naravno sa nekim se manje družiš sa nekim više, ali postoji razlika jer košarka je sada više posao,  a basket zadovoljstvo,tako da basket igram sa drugarima sa kojima provodim dosta slobodnog vremena i mogu da kažem da su mi to i najbolji prijatelji u privatnom životu

 Opiši  nam plan treninga na nedeljnom nivou?

 -Treniramo svakog dana, ujutru i uveče. Ujutru je ili teretana i šut, malo tehnika a uveče obično bude više igre 5na5 i taktički deo. Treninzi su od sat i po do 2,i ponekad zna da bude baš naporno i fiziki , ali i psihički ali opet nekako se pregura sve, jer ipak radiš ono što voliš.

Kolike su šanse da ponovo postigneš  53 poena?

-Uh,to je bila posebna utakmica,igrali smo protiv ekipe koja je bila prva ubtom trenutku igrom slučaja sada se sa njima borimo za opstanak. Ne znam, mislim da će biti veoma teško, ali nije mi to ni cilj, ni tada nije bio,jednostavno se tako namestilo , pa ko zna možda će se namestiti još nekad ali nisan opterećen poenima previše.

Kako si  se osećao kada si postao  svetski šampion sa ekipom Univerziteta u Kragujevcu?

 Iskreno što se tiče košarke nikada nemam tremu,možda pozitivnu. Mislim da može,i baš volim kada je lopta u mojim rukama kada se rešava pitanje pobednika. Mnogo puta sam i postigao taj koš za pobedu i na košarkaškim i na basketaskim terenima.

 Kada bi dobili priliku da birate da igrate za jedan NBA tim, koji bi to tim bio?

I da mogu ne bih voleo da igram u NBA, jer više volim evropsku košarku, ali ako baš moram da biram , neka to budu Lejkersi.

 Porodica je veoma bitan segment u životu jednog sportiste, kolika je podrška koja dolazi iz kuće i koliko vremena uspevaš da odvojiš za njih?

Tačnije, porodica je sve. Najveća podrška upravo dolazi od moje porodice. Svaki slobodan trenutak provodim sa njima,nisam od onih što izlaze po kafama i u diskoteke, uvek sam sasvojom porodicom. 

 Koliko je, po tvom mišljenju , značajno iskustvo Raška Katića za ceo vaš tim?

-Raško je možda i najveće košarkaško ime iz Kragujevca , pored Lončara i Bocija.

Autor: Mario Badjuk

Foto: Privatna arhiva