Srbija će, posle sedam godina, ponovo dobiti diplomatsko-obaveštajnu službu.Iza svega stoji praktičan cilj: da državni vrh bude što bolje i blagovremenije informisan, ali u Ministarstvu spoljnih poslova napominju da nije reč o agenturi.
Profesor David Đ. Dašić, raniji ambasador SRJ u Brazilu i generalni konzul SFRJ u Njujorku, upućen u to kako je Služba za istraživanje i dokumentaciju nekada radila, kaže da je ona i danas preko potrebna, bez obzira na to što je zbog raznovrsnosti informacionih izvora, uključujući internet, sve manje tajnih informacija.
Unutar diplomatskih službi mnogih država, kaže on, postoje posebne organizacione jedinice, s kadrom osposobljenim za obaveštajno najdelikatnije zadatke i poslove.
"Ma koliko bile osposobljene, postojeće obaveštajne službe nisu u stanju, zbog faktora rizika i posledica koje on sa sobom nosi, da dopru dotle dokle mogu saradnici posebne obaveštajne službe MIP", pojašnjava Dašić.
Kadar koji regrutuje ova služba, po rečima našeg sagovornika, u odgovarajućoj srazmeri čine profesionalni obaveštajci sa diplomatskim statusom, uz prethodnu diplomatsku obuku, ali i karijerne diplomate sa obaveštajnim statusom.
"Ukidanje SID je bio samoubilački potez. Zadatak ove službe nisu nedozvoljene radnje, već dolazak do produbljenih informacija. U njoj obično rade dobri osmatrači i analitičari, koji znaju da čitaju „između redova“. Od onih sa „lenjim umom“ ovde nema vajde", kaže - kaže za „Novosti“ Vladislav Jovanović, nekadašnji šef diplomatije.
Osnove za obnavljanje SID postaviće zakon o spoljnim poslovima, a zatim bi i Zakon o službama bezbednosti trebalo da je ponovo ugradi u obaveštajni sistem.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
