Kada je nastao šah

Prilikom arheoloških iskopavanja u Uzbekistanu nađene su dve figurice od slonovače koje pripadaju periodu vladavine cara Huviške (II vek). Stručnjaci smatraju da su to šahovske figurice. U V veku nastala je u Indiji posebna vrsta vojne igre na drvenoj ploči – „čaturanga”, što znači četverodeoni. Čaturanga je kao daleki predak današnjeg šaha bila igra koja je odražavala sastav i poredak tadašnje indijske vojske, koju su sačinjavala 4 roda: pešadija, konjica, slonovi i borna kola, a u sredini su se nalazili radža (kralj) i njegov savetnik mantrin (današnja kraljica ili dama). Kretanje figura određivalo se bacanjem kocke.

Igru su u VI veku prihvatili Persijanci, a od njih su u VII veku Arapi osvajanjem Irana preuzeli i tokom naredna dva veka bila je veoma popularna u arapskim zemljama. Održavani su mečevi između najboljih igrača, proučena su moguća otvaranja i sastavljeni su prvi problemi otvaranja.

Kalif Harun al Rašid je poslao krajem VIII veka francuskom vladaru Karlu Velikom na poklon šah od slonove kosti. U IX veku Arapi su je preneli u Španiju, gde je dobila viši oblik. Ishod borbe više ne određuje slučaj (bacanje kockice), već logika i snalažljivost igrača. Igra postiže veliku popularnost i širi se po evropskim zemljama sve do Islanda. Francuski kralj Luj IX je 1254. godine izdao specijalni edikt koji je zabranjivao igranje šaha.

U Evropi je šah usavršen uvođenjem rokade i povećanjem dejstva kraljice i lovca (kod Arapa je kraljica mogla ići samo po jedno polje ukoso, a lovac je mogao da skače ukoso na svako treće polje: pošto je teško bilo izvesti mat, postojala su dva načina da se pobedi, usamljivanjem protivničkog kralja i patom, koji se računao kao pobeda za patiranu stranu). Reformom su ukinuta ova dva načina pobede. Usavršavanjem od drevne, igra je poprimala današnji oblik.

Igra šaha kakvu danas znamo je nastala u XV veku kada se 1497. godine pojavilo prvo štampano delo o šahu koje je napisao španski šahista Lusena. Njegovo delo su nastavili u XVI i XVII veku španac Rui Lopez i italijani Polerio i Greko, sve dok u XVIII veku francuski šahovski majstor Filidor delom ”Analiza šahovske igre” nije postavio temelje savremenoj šahovskoj teoriji.