U protekloj deceniji vredni i sposobni meštani sremskog sela Platičeva odlučili su da vrate stari sjaj svom selu i za manje od tri godine u njemu je kupljeno desetak kuća i placeva, mladi više nigde ne odlaze, a dolaze i drugi koji u poljoprivredi i zaposlenju u nekoj od malih fabrika vide svoju priliku za bolji život.
Do 1963. godine bili smo opština, usledile su decenije propadanja, ali sama pozicija sela je bila takva da smo imali mnoge povoljne okolnosti da se razvijemo u prosperitetnu sredinu u kojoj će se ne samo ostajati već i dolaziti. Pre deceniju okupili su se ljudi koji su bili spremni da rade za dobrobit sela, da otvaraju mnoga vrata, kako bi svima bilo bolje. Reč je o dobrim domaćinima i radnicima, kvalitetnim ljudima koji ne samo da imaju ideje već znaju i da ih realizuju tako da celo selo iz godine u godinu napreduje, kaže Marko Pantović, sekretrar MZ Platičevo.
On objašnjava da su u proteklih nekoliko godina mnogo radili i uradili: napravili su sportsku halu sa 500 mesta za sedenje, koja je izdata do kraja godine i nema nijednog slobodnog termina, jer je meštani i oni iz okolne koriste za rekreaciju i razne sportove. Opremili su ambulantu, uradili kapelu na groblju, asfaltirali mnoge ulice, uredili vodovod...
Sam početak je bio prilično težak, jer je selo bilo zapostavljeno. Osnovali smo svoju komunalnu službu. Imamo traktor i prikolicu koji svakodnevno odnose smeće i uginule životinje. Rešili smo problem bare Trskovače, koja je nekada bila lepa i uložili mnogo truda da ona ponovo dobije status zaštićenog prirodnog dobra druge i treće kategorije. Tek tada su počeli da se javljaju investitori koji su videli svoju šansu u našem selu. Prvo nam je došla slovenačka firma „Kolbeks”, koja trenutno zapošljava 105, sa tedencijom da bude i 200 radnika. Tu je i pogon za sušenje voće, gde radi 30-40 radnika. Imamo i silos „Klas”, koji otkupljuje maltene kompletne žitne kapacitete u ovom okrugu, a selo ima i dva mlina, priča Pantović.
Između 30 i 40 radnika radi u fabricu obuće, a u najavi je i izgradnja fabrike kompota i prerade tartufa. Kako u okolnim šumama ima tartufa oni će biti iskorišćeni za preradu i prodaju. Uz sve to u selu ima oko 80 objekata male privrede – trgovina, kafića...
Sve urađeno, kao i proizvodni pogoni koji iz godine u godinu šire kapacitete i primaju nove radnike, otvorilo je mogućnost da mladi ljudi u selu vide mogućnost pristojnog življenja i šansu za sadašnjost i budućnost. Pantović objašnjava da se mnogo mladih u selu bavi poljoprivredom i to uglavnom proizvodnjom i preradom voća i povrća, kao i da će zasadi koji su pre nekoliko godina posađeni tek sada početi da donose velike količine voća, pa samim tim i zaradu.
Zahvaljujući atraktivnoj lokaciji našeg sela svo voće i povrće, od lubenica, paprika, paradajza i drugih poljoprivrednih proizvoda nađe kupce. Zbog toga se sve i seje u još većim količinama, a i prinosi su sve veći. U svemu, razvoju malih i srednjih preduzeća i poljoprivredi, mladi vide svoju šansu, poljoprivreda im je postala realna opcija za opstanak i život na selu. No, i pored toga što smo zadovoljni podmlađivanjem sela još uvek nam nedostaje veći broj beba, ali se nadamo da će i to narednih godina doći. Već radimo na projektu za izgradnju dečjeg vrtića, lokacija je određena, a na mladima je da selu podare nove stanovnike. Sada u osnovnoj školi imamo 362 đaka, ali želimo da ih imamo još mnogo više, zaključuje Pantović.