Napušteno zemljište na području istočne i zapadne Srbije idealno za ovakvu proizvodnju. Stručnjaci kažu da je to jedina sigurna proizvodnja i da se na tome može odlično zaraditi.
Zemljište Srbije je povoljno za organsku proizvodnju, ali bi svaki proizvođač trebalo da izvrši analizu svoje parcele kako bi imao "čistu zemlju", ali i čistu savest. Ovo je zaključak publikacije "Potencijali Republike Srbije u pogledu kvaliteta zemljišta za organsku poljoprivrednu proizvodnju", koju je pripremila Uprava za poljoprivredno zemljište.
Pod organskom poljoprivredom u Srbiji je oko 0,3 odsto ukupno obradivih površina, dok je u Evropi 24 odsto (najviše u Španiji i Italiji). U Vojvodini i Šumadiji ima najviše površina sa organskom proizvodnjom, ali ovaj vid poljoprivrede sve više je zastupljen u zapadnoj i južnoj Srbiji. Prema planovima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije, pod organskom proizvodnjom do ove godine trebalo je da bude 50.000 hektara. Na duži rok planovi su ambiciozniji i računa se na čak 600.000 hektara.
Stručnjaci koje je okupila Uprava za poljoprirvedna zemljišta ispitali su kvalitet napuštenog zemljišta u pet oblasti koje bi bilo pogodno za organsku poljoprivredu.
Najmanje napuštenog zemljišta je u Vojvodini - kaže Zoran Knežević, direktor Uprave za poljoprivredno zemljište. - U južnoj i jugoistočnoj Srbiji oko 22 odsto poljoprivrednog zemljišta se ne obrađuje. Na ovakvo stanje su najviše uticali ekonomski i demografski faktori.
Svi koji žele da se bave organskom proizvodnjom, po stručnjacima, trebalo bi pre svega da uzmu uzorak zemljišta i utvrde kvalitet. Sledeći korak je odabir kulture koja će se uzgajati i preporuka oko đubrenja. Čest je slučaj da je zemlja kisela ili su u njoj prisutni teški metali. Arsen, nikl ili bakar često prelaze maksimalnu dozvoljenu količinu. Bakar je pogotovo prisutan na mestima nekadašnjih vinograda.
Rukovodilac projekta, dr Jovica Vasin, kaže da je cilj istraživanja da se usvoji sistem kontrole zemljišta i upotrebe đubriva od strane poljoprivrednih proizvođača.
Za očuvanje i unapređenje zemljišta potrebno je usmeriti pažnju ka preventivnim merama, od kojih je jedna i blagovremeno ispitivanje kvaliteta zemljišta od strane ovlašćenih i akreditovanih laboratorija - kaže Vasin.
Veoma je važan i odabir i količina organskog đubriva, jer neadekvatnom upotrebom mogu da se zagade podzemne vode, reke i jezera. Važno je planirati gajenje povrća na istoj parceli u roku od tri godine. Stajnjak je idealan za kupus, papriku, paradajz, karfiol, tikvice, lubenice, ali druge godine treba gajiti luk, salatu, spanać ili šargarepu, a treće grašak, boraniju i bob.
Organska proizvodnja značajno popravlja plodnost zemljišta u odnosu na konvencionalnu i biodinamičku proizvodnju, a zarada od organskih proizvoda je za trećinu veća od klasičnih i duplo veća od GMO proizvoda.
Hrana proizvedena po principima organske poljoprivrede ne sadrži veštački sintetizovane materije, pa ni pesticide. Ona obezbeđuje proizvodima veću nutritivnu vrednost od onih koji su proizvedeni konvencionalnom proizvodnjom. Naučnici su uvrdili da ovi proizvodi imaju 63 odsto više kalijuma, 73 odsto više gvožđa i 125 odsto više kalcijuma nego proizvodi dobijeni konvencionalnom poljoprivredom.