Proizvodjači organske hrane iz Srbije mogu da uspeju samo udruženi. Najmanje je važno kako se taj oblik udruživanja naziva - klaster, asocijacija, zadruga... Samo tako, objašnjava prof dr Miladin Ševarlić, ugledni agroekonomista i profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, naši proizvođači mogu da tržištu ponude dovoljne količine organskih proizvoda, koji su ne samo u svetu već i kod nas sve traženiji.
Valja ukazati na to da proizvođači organske hrane u Srbiji već imaju svoju organizaciju „Srbija organika“. Odnedavno, uz podršku pokrajinske vlade, formiran je i Vojvođanski klaster organske proizvodnje, prvi takve vrste u Srbiji.
Klaster je, kako je prilikom formiranja objašnjeno, udružio preduzeća koja se bave proizvodnjom i preradom organske hrane, male proizvođače organskih proizvoda, naučne ustanove i nevladine organizacije. Cilj im je zajednički - povećanje proizvodnje organske hrane i stvaranje uslova za njen ekonomski i održiv razvoj. U klaster se, do sada, uključio 31 proizvođač.
Organska hrana je iz godine u godinu sve traženija u svetu, a i kod nas, pa bi na taj izazov Srbija bi morala što pre da odgovori, ističe Ševarlić. Proizvođači organske hrane kod nas jako su mali, tako da im je teško da postignu kontinuirano snabdevanje nekih ozbiljnjih kupaca, a samim tim, teško je da odrade neke ozbiljnije izvozne poslove.
Ševarlić, takođe, napominje, kako bi Srbija mogla da kaže da je postigla uspeh u organizovanju organske proizvodnje kada dođe do 20 odsto površina poljoprivrednog zemljišta sertifikovanih za ovaj vid poljoprivrede.
Austrija ima toliko zemljišta u organskoj proizvodnji, a mi imamo daleko bolje prirodne uslove i resurse, ali nažalost, ne koristimo ih dovoljno, kaže Ševarlić.
Trebalo bi, po Ševarliću, da iskoristimo priliku koju imamo, jer je zemljište centralne Srbije sa mnogo gotovo opustelih sela izuzetno zahvalno za ovakav vid proizvodnje.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
