Vernici danas slave mučenike koje ni VRELO ULJE nije povredilo!

Sveti Zinon bio je rodom iz Filadelfije Arabijske, koja se ranije zvala Emana. Zina je bio njegov sluga i sagorevao je od želje da postrada za veru Hristovu. Pri igemonu Maksimijanu, koji je upravljao oblašću u vreme cara Maksimijana, sveti Zinon je razdelio svoje imanje siromašnima, a robove pustio na slobodu. Kad je čuo kako igemon ukazuje veliku čast idolima, on je došao k njemu sa svojim slugom Zinom, pošto je to sam Zina želeo. Sveti Zinon je izašao pred igemona i kada je video da se ovaj mnogo stara oko poštovanja lažnih bogova i usrdno služi idolima, izobličio ga je. Igemon je odmah naredio da svetoga biju kaišima od volovske kože.

Za vreme tog mučenja Zinon, pruživši ruku, udario je laktom u zid idolskog hrama i razrušio hram. Zato su ga najpre obesili i nemilosrdno mu strugali telo, a rane su mu zalivali sirćetom i solju. Potom su mu zakovali noge sa četiri klina u kladu.

Zinonov sluga Zina došao je na mesto gde su ga mučili i zamolio je svog gospodara da ga ne odbacuje i ne ostavlja. Kad je čuo za to, igemon je naredio da i Zini zabiju noge u kladu. A kada su oba sveta mučenika izvedeni pred igemona na saslušanje, a oni odbili da se odreknu Hrista, igemon ih je predao na žestoko mučenje.

Pri tome svetom Zinonu usijanim gvozdenim prućem su pekli prsa i deo gde se nalazi srce. Posle toga svece su obesili na drvo, za noge su im vezali teško kamenje i ognjem su im pržili mišice. Zatim su ih bacili u oganj, u koji su neznabošci nasuli ulje, ali su sveti mučenici na čudesan način ostali nepovređeni.

Zato su im, naposletku, mačem odsekli glave, 304. godine. Duše njihove uvenčaše se vencima u carstvu Hristovom, a telesni ostaci biše sahranjeni u crkvi svetog Đorđa u mestu zvanom Kiparision, u Carigradu.