Srpska pravoslavna crkva i vernici u današnju nedelju proslavljaju praznik posvećen Svetim mučenica Tarahu, Provu i Androniku koji su živeli i stradali za vreme surove vladavine rimskog cara Dioklecijana.
Za vreme carevanja Dioklecijana i Maksimijana progoni hrišćana bili su uobičajni i veoma surovi. U jednom od ovih gonjenja, uhvaćena su i tri hrišćanina - Tarah, Prov i Andronik i dovedeni na sud.
Od tri svetitelja, Tarah je bio najstariji, pa se njemu sudija prvi obratio pitajući ga za ime. Međutim, on je na to odgovorio da je "samo hrišćanin" što je strašno naljutilo sudiju koji svu trojicu baci na muke.
Najpre su ih tukli štapovima, a onda su ih krvave i ranjave bacili u tamnicu. Posle dugotrajnih muka ova tri svetitelja su bačena u arenu sa divljim zverima.
A onda se dogodilo čudo! Medved i lavica nisu hteli da povrede trojicu hrišćana već se umiljavahu oko njih. Mnogi ljudi iz publike koja je to gledala tada poverovaše u hrišćanskog Boga, što još više razbesne sudiju. On naredi vojnicima da uđu u arenu i iseku svetitelje na komade.
Prema legendi, hrišćani Makarije, Feliks i Verije su noću došli kako bi tela mučenika dostojno sahranili, ali u mraku nisu mogli da raspoznaju njihova tela koja su bila pomešana sa telima drugih zatvorenika koji su tog dana stradali. Oni se tada pomoliše Bogu i, kaže predanje, iznad ostataka svetitelja se pojaviše tri upaljene sveće.
I kao što su sveće gorele u mraku rasterujući tamu tako, veruje naš narod, i ovi sveci brinu o svim vernicima u mračnim noćima i osvetljavaju im put. Zbog toga, ko se god na današnji dan nađe u tami i neprilici treba da zamoli za pomoć mučenike Taraha, Prova i Andronika i ona će doći.
"Savršenim junačkim delom svetih mučenika, nebeske sile se zadiviše, kako podvižavajući se u smrtnom telu, silom Krsta dobro pobediše bestelesnog đavola, u nevidljivoj borbi: I mole se Gospodu, da se smiluje na duše naše."
(Istorijski zabavnik)