DANAS SLAVIMO VELIKOG MUČENIKA, i ovu JEDNU STVAR obavezno morate da uradite!

Sveti Evsignije rodio se u Antiohiji i služio vojsci tokom carevanja Dioklecijana, Maksimijana Hlora, Konstantina Velikog i njegovih sinova. Prisustvovao je stradanju svetog mučenika Vasiliska u vreme Maksimijana i opisao je to stradanje.

Pri odsecanju glave svetom Vasilisku, sveti Evsignije je, kao i drugi prisutni vernici, video mnoštvo svetih anđela, koji su primili mučenikovu dušu i odneli je na nebo gde je od njih primi Gospod Isus Hristos. Zajedno sa Konstantinom Velikim video je krst napravljen od zvezda na nebu, pa se naoružan krsnom silom hrabro borio sa protivnicima. Pošto je bio već veoma star, za vreme carovanja sina Konstantina Velikog, povukao se iz vojne službe.

Vratio se u Antiohiju i provodio bogougodan život u molitvi i postu, stalno posećujući Božje hramove i tako je živeo do dana kada je zavladao bogomrski car Julijan Odstupnik, gonitelj hrišćana.
Svetog Evsignija su mučili iz sledećeg razloga: dva zavađena čoveka na ulici uzela su ga za sudiju. Dosudio je pravdu onom ko je bio u pravu, a onaj drugi se strašno naljutio i otišao kod cara i optužio ga kao hrišćanina. Car je pozvao Evsignija na sud, a on je tamo napao cara za strašno odstupanje od vere i ukorio ga primerom velikog Konstantina. Tad je ogorčeni Julijan naredio da mu odseku glavu. Tako je sveti mučenik Evsigniije skončao svoj život u sto desetoj godini života.

Beseda na današnji dan govori da treba da prestanemo da činimo zlo:

Samo ako grešnici prestanu zlo činiti i nauče se dobro činiti i priđu Gospodu, sa smirenošću i pokajanjem, postaće beli kao sneg. Gospod je moćan i voljan. Niko izvan Njega ne može grešnu dušu ljudsku od greha očistiti i čistotom ubeliti.

Ma koliko se platno pralo u vodi, sa pepelom i sapunom, ma koliko se pralo i prepiralo, ono ne može dobiti belinu, dok se ne prostre pod svetlost sunca. Tako i duša naša ne može se ubeliti, ma koliko je čistili mi sami svojim trudom i naporom, uz pripomoć svih sredstava zakonskih, dokle god je ne iznesemo pod noge Božije, raširenu i otvorenu, da je svetlost Božja obasja i ubeli.

Gospod i odobrava i preporučuje sav trud i napor naš; Naime on hoće, da mi dušu svoju suzama okupamo, pokajanjem stesnimo, grižom savesti pritisnemo, dobrim delima odenemo, no na kraju krajeva On nas priziva, da priđemo k Njemu: tada dođite, govori Gospod, pa ćemo se suditi. To jest: Ja ću pogledati u vas i videću, da li ima Mene u vama, i vi ćete pogledati u Mene kao u ogledalo, i videćete, kakvi ste.