Sveti Haralampije kome je posvećen današnji praznik smatra se jednim od najvećih mučenika u istoriji hrišćanstva. Veruje se da je imao velike isceliteljske moći, pa je i najveći broj običaja koji se danas vezuju za obeležavanje njegove slave veruju za zdravlje i izlečenje od svake bolesti.
Sveštenomučenik Haralampije je bio episkop u Magneziji koji je prema predanju u dubokoj starosti pretrpeo strašne muke u ime Hrista i umro u 113 godini života.
Naime, kada je nastao strašan progon hrišćana u vreme cara Septimija Severa, Sveti Haralampije nije želeo da se krije već je sačekao mučitelje i dopustio da ga zarobe. Pretrpeo je strašne muke. Zapisi kažu da su mu u jednom trenutku i kožu odrali, ali sveti starac nije poklekao.
Snaga vere Svetog Haralampija mnoge neznabožce je pokolebala i preobratila u hrišćanstvo uključujući i samu carevu ćerku Galinu.
Prema predanju, nakon mučenja, Haralampija su izveli na gubilište. U trenutku smrti mudri starac je oprostio svojim mučiteljima i zamolio Boga za sve zdravlje i duševno spasenje svih ljudi.
Priča kaže da je umro pre nego što je dželat spustio mač na njegov vrat. Njegovo telo uzela je princeza Galina i časno ga je sahranila.
Praznik Svetog Haralampija danas se slavi kao krsna slava. Veruje se da je ovaj mudri svetitelj imao isceliteljske moći, pa u nekim krajevima Srbije majke danas obavezno vode decu u crkvu kako bi mu se pomolili za zdravlje.
Veruje se da je imao isceliteljske moći i zbog toga žene vode decu u crkvu da se pomole za zdravlje. Ovog dana je dobro otići do vidara ili narodnog lekara, ili uopšte kod lekara, ako se osećaju bilo kave nejasne tegobe u telu ili nogama.
Za ovog sveca vezano je još jedni interesantno verovanje - stari kažu da će dete koje na ovaj dan izgubi svoj prvi zub ili mu nikne novi, celog života biti srećno i pod zaštitom Svetog Haralampija.