Premijera predstave "Ujka Vanja" u Knjaževsko srpskom teatru

Reč reditelja

Prošlo je mnogo godina od kako sam se prvi put zapitao šta je stvarnost. Ne mogu da se setim tačno kako sam došao do tog pitanja, ali znam sigurno da nisam još došao do odgovora. Uopšteno, stvarnost je neuhvatljiva, promenjiva i individualna kategorija, menja se u odnosu na stuacije koje nam se dešavaju i formira se u odnosu na događanja u društvu koje nas okružuje. Suštinski, stvarnost se kreira u našim glavama i krhka je, veoma lako može da se preokrene, da prevrne naš život naglavačke.

Radeći na komadu „Ujka Vanja“ A.P. Čehova sa svojim kolegama, opet sam se suočio sa ovim pitanjima shvativši da nečija stvarnost usled različitih uticaja može postati i iluzija. Onog trenutka kada tu iluziju razbijemu u parčiće gubimo tlo pod nogama, gubimo ceo sistem uverenja koja su nas vodila do tada kroz život. Shvatamo sve naše zablude i pokušavamo da uspostavimo neki novi sistem koji bi nas održavao na nogama, u životu. Tražimo neki novi smisao za koji bismo se uhvatili kao davljenik za slamčicu. Čehov je to, čini mi se, mnogo dobro znao i osećao, bio hroničar čovekovih najdubljih težnji i ostavio nam u nasleđe da se sada mi bavimo time. Suštinski, takvi procesi se događaju svakom čoveku na ovome svetu, ali, da li se kroz ove procese napreduje i šta dobijamo time, da li su ta nova iskustva i novi smisao samo nove iluzije, nove slamčice, samo sledeći stepenik koji treba razbiti? Da, svakako, na tom našem putu traženja idealne stvarnosti za nas, treba preći mnogo stepenica, suočiti se sa kolektivnim slepilom koje nas okružuje, sa nemogućnošću da tuđe razumevanje trenutnog stanja i tuđu stvarnost-iluziju razbijemo i razobličimo. I kada bismo sve to uspeli opet nas iza nekog ugla čeka neka naša nova potreba, neka nova iluzija dokživot neumoljivo ide napred. Šta se nalazi na kraju tog našeg puta? Pretpostavljam da su to mir i sreća, da tome težimo. A šta je to mir, šta je to sreća?

Jovan Grujić, rođen 08.11.1972. u Pančevu. Diplomirani pozorišni reditelj, studirao na Akademiji umetnosti BK u klasi profesora Nikite Milivojevića.

Režirao u Beogradu u Bitefu i pozorištu Boško Buha, Kragujevcu u Knjaževsko-srpskom teatru, Novom Sadu u Pozorištu Mladih, Vršcu, Lazarevcu. Učestvovao na značajnim festivalima u zemlji: Sterijino pozorje, Festival pozorišne klasike Vršac, Tiba Beograd, Zvezdarište Beograd, Kotorski festival za decu, Joakim Fest Kragujevac. Značajnije režije „Roz i Gil su mrtvi“ Tom Stopard, „Tom Sojer i đavolja posla“ Milica Piletić, „Ivona, kneginja Burgundska“ V. Gombrovič, „Gospođa ministarka“ B. Nušić i mnoge druge.

Bavio se pedagoškim radom i živi i radi u Kovinu.

Uloge :
Bratislav Slavković -SEREBRJAKOV, ALEKSANDAR VLADIMIROVIČ, profesor univerziteta u penziji
Ana Todorović Dialo - JELENA ANDREJEVNA, njegova žena, 27 godina
Sanja Matejić - SOFIJA ALEKSANDROVNA (SONjA), njegova kći iz prvog braka
Marina Stojanović - VOJNICKA, MARIJA VASILjEVNA, udovica tajnog savetnika, mati prve profesorove žene
Miloš Krstović - VOJNICKI, Ivan Petrovič (Ujka Vanja), njen sin
Đorđe Simić - ASTROV, Mihail Ljvovič, lekar
Ivan Vidosavljević - TELEGIN, Ilja Iljič, propali spahija
Vladanka Pavlović - MARINA, stara dadilja
Mladen Knežević – RADNIK

Reditelj: Jovan Grujić
Kostimograf : Jelena Janjatović
Scenograf: Milivoje Štulović
Muzika: Predrag Radisavljević