Vernici danas je sveti prepodobni Elija: Ovo morate da znate

Prepodobnog Elija su, još kao dete, dali u manastir na služenje Gospodu gde je vaspitavan u uzdržanju i celomudriju, učen krotosti i smirenju i dobio je dar čudotvorstva od mladosti.

Dok je još bio dečak slali su ga po oganj, a on bi stavljao žar u svoju odeću i tako je prenosio. Pošto odeći nikad nije bilo ništa, svi su se divili čudu i želeli su da podražavaju divno življenje dečaka koji je svetošću prevazilazio starce.

Jednom je pošao u pustinju da poseti prijatelje koji su živeli u oskudici i poneo im je hranu koju mu je slao Bog.

Putujući tako, teret ga je zamorio, primetio je divlje magarce i pomolio se da mu priđe najjači od njih da bi mu pomogao.Iz stada se odmah izdvojio najjači koga je natovario, pa uzjahao i brzo je stigao gde je krenuo.

Sveti Elije je proveo u jednom manastriu tri dana, poučavajući ljude bogonadahnutim rečima. Pošto je bio prozorljiv, znao je šta ko od ljudi misli i shvatao je svačiju savest, pa je svakom rekao od kakvog iskušenja pati i kakva ga strast muči

Posle mnogih duhovnih razgovora prepodobni Elije rekao je narodu da spreme trpezu jer će im prijatelji stranci ubrzo doći. Nakon što su gosti došli sveti Elije je otišao u pustinju, a jedan mladić ga je molio da ga pusti da krene sa njim. Prepodobni je pristao govoreći mu da je život koji on vodi težak i da zahteva mnogo truda jer treba čvrstvo stajati protiv đavolskih iskušenja.

Mladića su prve noći u drugoj pećini napali zli duhovi, prvo nevidljivi, smućujući mu um lošim mislima, zatim vidljivo, kao strašna priviđenja. Mladić je pobegao iz pećine pravo kod sveca koji ga je vratio na isto mesto koje je zatim ogradio krstom i naložio mu da boravi tu bez straha. Živeo je dugo taj mladić u pustinji, udostojen hranom donošenom nevidljivom rukom.

Sveti Elije je dostigao duboku starost stvarajući mnoga čuda, kada se prestavio Bogu kome je ugađao.