Kolo srpskih sestara – elita srpskog društva

Prema rečima Ljubice Žikić, predsednice Kola MO Kragujevac i urednice monografije, ovo je knjiga koja bi trebalo da uđe u svaku ozbiljnu kuću, u svaku porodicu, jer ona govori o jednom uzvišenom patriotizmu žena, o dobročinstvu, milosrđu i prosvetiteljstvu, vrednostima koje su opstajale i opstaju tokom svih ovih godina. Kolo srpskih sestara predstavljalo je istinsku elitu srpskog društva, osnovano 28. avgusta 1903. godine u Beogradu kao žensko patriotsko i kulturno-prosvetiteljsko društvo. Proživljavajući sudbinu svog naroda, kroz teška i smutna vremena, kada je njegov rad bio zabranjivan, Kolo srpskih sestara obnavljalo je svoj rad i nastavljalo da traje, čvrsto se držeći svoje ideje i verujući u svoju misiju.

- Ovo je knjiga koja je dugo čekana u kragujevačkoj sredini i koja će pokazati put ne kratak, od 110 godina, put dobročinstva, milosrđa,ljubavi, prosvetiteljstva, zapravo put i tragove žena, Kragujevčanki, koje su, jedna za drugom dolazile, i jedna drugoj predavale iskustvo, tako da mi sadašnje članice zapravo na umu imamo sve prethodnice i veoma smo odgovorne za ono što su one učinile – poručila je Ljubica Žikić.

Štampanje ove knjige pomogao je grad Kragujevac, Elektrošumadija, preduzeće Flores, Gerontološki centar, Udruženje penzionera grada Kragujevac, Bisenija Simić i Ljubica Žikić koji su se time uvrstili među darodavce Kola.

Uz zahvalnost svim članicama ovog udruženja što neguju ovaj, civilizacijski važan, misionarski projekat u srpskoj kulturi danas, Saša Milenić, predsednik Skupštine grada Kragujevca ja istakao da je ponosan što Kolo srpskih sestara ima svoju tako staru, tako aktivnu podružnicu u Kragujevcu i što smo dobili ovako potpuno svedočanstvo o toj misiji.

Kolo srpskih sestara je mnogo više od humanitarne organizacije, to je jedna već uveliko tradicionalna, građanska, nevladina organizacija žena koja ima dalekosežnije ciljeve i misiju na području i emancipacije, i vaspitanja i obrazovanja, jednako koliko pomoći bližnjem u nevolji. Grad Kragujevac je svestan da se ne može preceniti kulturni značaj ovog udruženja i mislim da je to i izraženo kada je odlukom Skupštine grada Kragujevca prva predsednica obnovljenog Kola srpskih sestara u Šumadiji, gospođa Bisa Simić, proglašena je odlukom Skupštine grada za zaslužnog građanina grada Kragujevca bez ijednog glasa protiv što se u burnom parlamentarnom životu Kragujevca, ne dešava baš tako često – istakao je Milenić.

Na promociji su govorili i autori monografije Lela Vujošević, dr Milutin Milutinović i Predrag Ilić, direktor Istorijskog arhiva Šumadije.

Lela Vujošević je sociolog, zaposlena u Centru za naučnoistraživački rad SANU i Univerziteta u Kragujevcu. Poslednjih godina aktivno bavi kulturnom istoriografijom Kragujevca. Članica je Kola od 2010. godine gde je prevashodno angažovana u kulturnim i prosvetiteljskim aktivnostima. Dr Milutin Milutinović je završio Fililoški fakultet u Beogradu, bavio se vaspitnim i obrazovnim poslom tokom svog radnog veka, a paralelno i književnim radom. Jedan je od autora Spomenice Kragujevačke gimnazije (1833-1983), autor je monografije Medicinske škole i Doma učenika «Artem» i dr.