Apel za pomoć našoj sugrađanki

SAMOHRANA majka Svetlana Sivčević (45), sa sinom srednjoškolcem, koji je bolestan, živi u trošnoj kućici od dvadesetak kvadrata. Pored oskudice u hrani i još mnogo čemu nemaju ni dovoljno drva za ogrev. U njihovom, više nego skromnom domu, hladno je gotovo koliko i napolju. Poznanici su preko društvenih mreža pokrenuli akciju za pomoć kako bi njih dvoje što lakše prebrodili tešku zimu.Svetlana je nezaposlena. Izbegla je devedesetih godina iz Bosanske Krupe, a posle smrti muža zadesila je još teža nevolja. Pre godinu i po dana razboleo joj se sin, koji sada ima nepunih osamnaest godina. Ova mlada i hrabra žena bori se sa nedaćama, prioritet joj je kupovina lekova za bolesnog sina. Za sve ostalo "rasteže" osam hiljada dinara muževe penzije koju prima dete, zaradi poneki dinar ne libeći se nijednog posla, ali to je - nedovoljno.

Jesenas je, kaže, kupila dva metra drva, za više nije imala para. Razvlačili su to nekako, ali zbog velike hladnoće ogrev je pri kraju. Neki dobri ljudi su im poklonili granje koje su nameravali da bace, pa ih i to, kako kaže, spasava da se koliko-toliko ogreju.

- Ne treba nama mnogo. Samo da dete ima da jede, za lekove i bar još malo ogreva - skromna je Svetlana.

Ipak, kaže da bi joj dobrodošla polovna mašina za pranje veša. Da bar malo odmori odavno ogrubele i izmučene ruke, malo pokućstva, posuđa, neki jorgan, ćebe.

U pismu koje su prosledili poznanici samohrane majke i njenog deteta navodi se da su i prošlu zimu preživeli samo na hlebu i pekmezu, a za njenog sina je, zbog bolesti, potrebna bolja i drugačija ishrana.

- Imaju samo dva tanjira, nemaju usisivač i drugo pokućstvo - navodi se u pismu i svojevrsnom apelu za pomoć Svetlani i njenom detetu. - Kupili smo im obuću, odeću, jedan dušek, koji je prvi i jedini koji imaju. Poklonili smo im i nešto novca.Svetlana kaže da pokušava da nađe neki posao, mada je,bar na duži period, to dosta teško. Radila je povremeno razne poslove, kao čistačica, negovateljica, na javnim poslovima u gradskoj čistoći. Inače je apsolvent Više pedagoške škole, ali je školovanje u Banjaluci devedesetih godina prekinuo rat na tim prostorima.

POMOĆ DOBRIH LjUDI

Posle apela preko društvenih mreža, ovoj porodici javili su se razni dobri ljudi iz Pančeva, Sombora, Ćuprije, pa čak i iz Nemačke.

To je, kako navode prijatelji organizovani na "Fejsbuku",prva pomoć koja im je stigla. Cilj je da se obezbedi još pomoći kako bi njih dvoje što lakše prebrodili mnogobrojne teškoće.