U centralnom delu grada, u ulici Kralja Petra I, nalazi se Trg narodnih heroja, kragujevčanima poznat i kao Skver „Kod krsta“. Ovo mesto je u Miloševo vreme bilo poznato kao „sredokraća“ između dela grada „Šanac Kragujevac“ i „Miloševog venca“.
Još od 1830. godine, kada je hatišerifom proklamovano geslo slobodne trgovine, vašari i panađuri počinju prvo da se održavaju u Kragujevcu, a “ženski pijac” za kupovinu namirnica na manju količinu nalazio se “kod Krsta” i radio je svaki dan.
Trg se smatra za kultno mesto Kragujevca i početak obeležavanja hrišćanskog karaktera nove srpske prestonice. Još je Feliks Kanic, tokom prvog dolaska u naš grad, zabeležio da je na raskrsnici gde se “Čaršija odvaja od Ljubičine ulice” postavljen drveni krst. Kasnije je zamenjen gvozdenim krstom, na kome je oslikano “Raspeće”. U periodu između dva rata, prostor oko krsta, oblikovan je kao skver, koji postaje mesto okupljanja, litije, korzoa i protesta.
Trg se smatra za kultno mesto Kragujevca i početak obeležavanja hrišćanskog karaktera nove srpske prestonice. Još je Feliks Kanic, tokom prvog dolaska u naš grad, zabeležio da je na raskrsnici gde se “Čaršija odvaja od Ljubičine ulice” postavljen drveni krst. Kasnije je zamenjen gvozdenim krstom, na kome je oslikano “Raspeće”. U periodu između dva rata, prostor oko krsta, oblikovan je kao skver, koji postaje mesto okupljanja, litije, korzoa i protesta.