Prate vas u stopu: Aplikacije koje koristite znaju sve - kuda idete, koliko para imate, šta mislite

Mislite da ćemo za nekoliko godina sa svog mobilnog telefona, umesto taksija, zvati autonomno vozilo? Nećemo - ono će čekati pred vratima i zvati nas jer će firma koja pruža uslugu prevoza znati bolje od nas kada i kuda idemo
Lični podaci nisu samo matični broj i ime i prezime. To su svi podaci koji na bilo koji način određuju nas i naše ponašanje. Lični podaci su naš život. Što smo više zavisni o informacionim tehnologijama, to manipulisanje ličnim podacima više postaje manipulisanje našim životom.

Ali, ni uz potpuno zaobilaženje tehnologije nemamo izbora. Naš digitalni identitet rađa se zajedno s nama. Podaci o rođenju uneseni u IT sistem omogućavaju nam uključivanje u društvo. Kako rastemo mi, tako raste i količina podataka o nama. Zbog moći koju donose, lični podaci postali su vredna i tražena roba. Na kraju krajeva, i stanje na našem bankovnom računu samo je još jedan naš lični podatak.

Lični se podaci prodaju i kradu. Internet je postao berza nelegalno prikupljenih ili ukradenih baza podataka. Sa "Sony PlayStation Networka" ukradeni su lični podaci 77 miliona osoba. Celi niz poverljivih zdravstvenih podataka nestao je što namernom krađom, što slučajnom nepažnjom, što lošom zaštitom IT sistema.
Policija u Mančesteru pre nekoliko meseci morala je da plati 150.000 funti kazne zbog izgubljenog CD-a sa snimkom poverljivog svedočenja. Primeri su brojni, iako se uglavom pokušava da se incidenti zadrže u tajnosti. Jednostavno je nemoguće saznati ko o nama prikuplja koje podatke i šta s njima radi.

Država nam ne može pomoći, a često i sama krši naša prava. Usluge koje koristimo često su uslovljene davanjem ličnih podataka koji nisu potrebni za njihovo pružanje, a prikupljeni podaci se koriste u svrhe za koje nismo dali odobrenje. Treba li hotelu kopija vaše lične karte? Teško.

Treba li banka da pamti kuda ste se kretali ili im je dovoljno da znaju da se vaš mobilni nalazi pokraj bankomata na kojem podižete novac? Jeste li prilikom potpisivanja ugovora o telefonskoj pretplati pristali na automatsku obradu podataka o vašem kretanju u svrhu poboljšanja karakteristika mreže?

A prodaju tih podataka trećoj strani? Zovu li vas telefonom “medicinske organizacije” na “lekarske preglede” u lokalni restoran? Znate li da se obradom podataka na društvenim mrežama i sofisticiranim metodama digitalnog marketinga manipuliše javnošću?

Nadoknada štete

Od maja 2018. dolaze nova pravila za zaštitu ličnih podataka. Prikupljanje i obrada naših ličnih podataka dopušteni su isključivo temeljem zakonske osnove, ugovorne obveze ili dobrovoljnog prihvatanja. Prilikom davanja dozvole organizacija mora da nas na jasan način informiše o razlozima prikupljanja informacija i ne sme da zahteva informacije koje nisu nužne za pružanje usluge. Organizacija mora da nam omogući ispravak podataka, povlačenje dobrovoljno date dozvole za obradu podataka te brisanje svih naših ličnih podataka kojima raspolaže temeljem vašeg dobrovoljnog pristanka.

Imamo pravo na uvid u lične podatke kojima o nama neko raspolaže, a imamo i pravo na portabilnost. Želimo li, npr, da promenimo mobilnog operatera ili banku, možemo temeljem tog prava zatražiti prebacivanje svih naših ličnih podataka na elektronski medij.

Definicija ličnog podatka sada se širi na setove podataka koji zajednički opisuju osobu, pa to danas može biti mnogo više od podataka poput matičnog broja + imena i prezimena. Može uključivati i popise poziva, transakcija i svega onoga što pružatelj usluge zna o nama.

Bez obzira na to temeljem čega neko raspolaže našim ličnim podacima, dužan je da ih adekvatno štiti. Imamo pravo nadoknade štete koja nam je nanesena kršenjem prava na zaštitu ličnih podataka. Kombinacija velikih kazni za prekršioce i mogućnosti nadoknade nanesene štete sasvim će sigurno podići svest o našim pravima.

Dosadašnja iskustva pokazala su da je svest o zaštiti ličnih podataka u našem regionu na izuzetno niskom nivou. Ne samo da se podaci ne štite kako bi trebalo, nego čak ni nas, kao vlasnike naših ličnih podataka, često nije briga. Sve se češće čuje kako je za organizacije najvažnije da se "pravno usklade" s Uredbom.

Autor je suosnivač Ostendo Consultinga, specijalizovane kompanije koja o informacionoj sigurnosti savetuje firme iz SAD i Evrope

"Koja je trenutno najsigurnija aplikacija dostupna svakom korisniku mobilnog telefona?”

Prema najnovijim istraživanjima, aplikacija koja vam može pružiti maksimalnu zaštitu tokom komunikacije preko vaših mobilnih telefona je Biocoded aplikacija. Potražnja za nekom aplikacijom koja će pružiti sigurnost i slobodu prilikom komunikacije je završena, jer su stručnjaci iz ove firme uspeli da naprave najveću moguću zaštitu vaših podataka.
Biocoded je aplikacija koja vam omogućava trenutno najviši mogući stupanj zaštite tokom komunikacije. Ova aplikacija poseduje dvostruki zaštitni protokol koji vam omogućava potpuno bezbednu komunikaciju. Biocoded aplikacija je proverena I odobrena od strane nezavisnih bezbednosnih agencija. Dok koristite ovu aplikaciju vaše poruke i pozivi su enkriptovani, a najzanimljivija opcija u okviru Biocoded aplikacije su kriptovan “group chat” i vremenski ograničene samo-uništavajuće poruke. Praktično svi podaci koje pošaljete ili razmenite u okviru ove aplikacije su potpuno zaštićeni i niko im ne može pristupiti čak iako vam ukradu telefon ako imate podatke zaključane unutar ove aplikacije.

Edvard Snouden je preporučio Signal, kao aplikaciju koja nudi najveći stepen sigurnosti podataka. Međutim, pojavom Biocoded aplikacije, Signal je je dobio realnu konkurenciju i možda čak izgubio vodeću poziciju, jer Biocoded štiti vaše podatke bolje čak i od Signal aplikacije, što potvrđuje i činjenica da je sigurnostne sile nekih zemalja koriste za internu komunikaciju. Na taj način svaki korisnik ove aplikacije praktično ima najvišu moguću zaštitu podataka na svom telefonu I u komunikaciji preko interneta.

(Stil.kurir)