Proces zaljubljivanja u neku osobu traje manje od sekunde. Zapravo, potrebna je jedva petina sekunde da se osećate kao da vas je pogodila Amorova strela.
Verovali ili ne, da bismo “pali” na nekoga, treba nam manje od sekunde. Istraživanja pokazuju da je proces zaljubljivanja u nekoga sličan onom kao kada se konzumira kokain.
Deluje sumanuto da nas neko podseća da treba da isključimo mozak, kad je u pitanju izbor srca, kao da on i uključen jadan, ima bilo kakve šanse. Ali ma koliko izgledalo kao da se mozak tu ništa ne pita, on odrađuje sve one hemijske procese, zbog kojih nam treperi srce, pa imamo utisak da smo reagovali spontano i emotivno, ispod nivoa na kome mozak ima kontrolu ili uticaj. Imamo utisak da nas srce uvaljuje u nevolje loših izbora, dok nam to u stvari, radi mozak. Onako lukavo, zakulisno, maskirano u tahikardiju.
Znate onaj trenutak kad registrujete da vam se neki tip sviđa? Možda nije baš sto posto vaš tip, ali ima nešto, što mozak prepoznaje i u deliću sekunde slaže fotorobota, praveći ponudu koje srce neće moći da odbije. Na koju će sigurno reagovati. Jer, svojim video zapisom mozak poručuje srcu ljubaaaav, baš kao na reklami za čarobno pranje podova, sudova, veša i svega što se nikad ne očisti samo, nego morate da se preznojite, iako reklama obećava da nećete morati.
Mozak zna na šta se srce prima i skreće mu pažnju na ono što je u svim vašim telesnim ćelijama zapamćeno, ubeleženo, urezano pod stavkom ljubav – hladne svetle oči, ili barem nezainteresovan pogled u daljinu, oblik lica, način na koji naginje glavu u stranu dok sluša, usta, nos, čelo – fotorobot će ličiti po malo i iz nekog ugla na sve muškarce koje ste voleli. Ah, to moćno zvuči, ali to nisu svi oni sa kojima ste bili u vezi ili bez veze, to su možda dvojica ili trojica sa kojima ste stvarno dotakli, osećali, vodlili ljubav.
Kada se osoba zaljubi, čak 12 područja mozga počinju sinhronizovano da rade i proizvode dopamin, adrenalin, oksitocin i vazopresin, koji se oslobađaju u isto vreme. Ove hemijske supstance odgovorne su za onaj budalasti i sladunjavi osećaj.
Ova otkrića pokrenula su pitanje da li se zaljubljuje naše srce ili mozak? Prema mišljenju istraživača sa Sirakuza univerziteta, to je zaista stvar mozga, a ne srca. Utvrdili su to tako što su uradili magnetnu rezonancu mozga volontera kako bi utvrdili kako se ispuštaju spomenute supstance kada se osoba zaljubi.
Zaključili su da je srce samo koncept za koji vežemo zaljubljenost. Čak je i efekat “leptirića u stomaku” samo posledica moždane akcije ispuštanja adrenalina.