U vremenu kada su se ljudi udaljili jedni od drugih, kada se jedino ima u vidu lični interes i lične potrebe, kada se saosećajnost izgubila a ravnodušnost postala jedina i osnovna emocija koja se ispoljava kod većine ljudi kada su suočeni sa tuđom mukom, patnjom i bolom neki, dobri ljudi među nama pokazuju nam da nije baš tako.
I kao što je govorio jedan od najuglednijih i najobrazovanijih političara Kraljevine Jugoslavije Dragoljub Jovanović: „ Biće sve uredu samo dok je dobrih ljudi“ pokazao nam je primer jedne mlade valjevke koji nikog nije ostavio ravnodušnim.
Valjevka Maja Đurić bila je šokirana i dirnuta slučajnim susretom sa jednom bakom, a svoje iskustvo podelila je na društvenim mrežama.
Njenu priču o dostojanstvu, empatiji i ponosu prenosimo u celini.
Pekara, prepuna,čekam na red, ljudi se vraćaju sa posla, deca iz škole, podjednako ubijeni u pojam, podjednako svesni samo momenta kad im se piša i kad su gladni.
U jednom trenutku ,ulazi stara baka,prebira po torbi,vadi kesu,u kesi sitnina,dinar dva,broji,ozarenog lica, jer shvata da za to nešto ima novca, LJUBAZNO zamoli prodavačicu da joj odgovori na pitanje:
"Imate li možda danas,izvinite?", prodavačica odgovara da nema tog nečeg.
Svi ćute,niko se ne pita šta li traži. Nikoga ne zanima,pobogu, došla je u pekaru po hranu ne po drogu, i to sa crkavicom!
Baka kreće ka vratima,i kaže: "Hvala Vam, možda je negde ostalo".
Pitam prodavačicu šta je gospođa htela,a ona mi kaže: "Bajat hleb, jeftiniji je bajat".
U šoku sam, 20 jeb**ih dinara se u ko zna koliko kuća skuplja, za koricu hleba i to nikoga ne zanima!!!!!!!!!!!
Neki dečaci se smeju,šatro-gospođe se zgražavaju,gmaz se sklanja kao da je žena gubava,ali ta žena nije samo običan siromašni stanovnik Valjeva, ona je dostojanstvena, vredna svakog poštovanja, zašto?
Zato što sam izašla za njom da je zamolim da joj kupim svež hleb a ona to nije želela,zato što se raspravljam sa njom 20 minuta i ubeđujem da ja to zaista želim i ona postiđeno pristaje, ALI mi traži adresu ili mesto gde će, kad skupi još 20 dinara , mi vratiti novac jer mi možda zatreba !!!
Kupujem hleb, izlazim i ona plače i moli me da oprostim što nema i gura mi 20 dinara u džep, dok preko puta nas, valjevska kurvetina, gleda sa visine ženu koja može da je nauči šta je čovek neukaljanog obraza jer se za hleb nije jeb*la, jer nije prosila, jer je htela pošteno da plati svoje osnovne potrebe!
Gospođa baka me uhvatila za ruku, stegla i nakon toga zagrlila, i ja sam srećna zbog toga, i takvi trenuci u životu mi daju snage ne da ne budem nezainteresovana za ono što se oko mene dešava nego da uvek imam čak i mikro-plan kako sistematski uništavati idiote.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
