Odakle je potekao običaj darivanja vereničkog prstena?

Veruje se da je prvi verenički prsten dobila Marija Burgundska još davne 1477. godine. Naime, rimski imperator Maksimilajan Prvi darovao je Mariji dijamantski prsten i time je zaprosio. Praksa darivanja dijamantskog prstena održala se i do današnjih dana. Priča kaže da je imperator Maksimilijan izabrao dijamant zbog njegove jačine ali i lepote jer je na taj način želeo da pokaže Mariji koliko je jaka ali i lepa njihova ljubav. Takođe, veruje se da su dijamanti večni, što je još jedan razlog zašto se baš oni stavljaju na verenički prsten.

Zbog čega se verenički prsten nosi na domalom prstu? Običaj da se verenički prsten nosi na domalom prstu potiče iz drevnog Egipta. Narod Egipta verovao je da “ljubavna vena” (vena amoris) vodi iz tog prsta pravo do srce i zato se prsten ili burma moraju nositi baš na četvrtom prstu.

Međutim, kada par stupi u brak, nakon vereničkog prstena sledi burma koja se po pravilu nosi na istom prstu. Šta raditi, da li ostaviti oba prstena na istom prstu?

- Burma preko vereničklog prstena: Kada se burma stavi preko vereničkog prstena to simbolizuje "zatvaranje" i znači da se veridba pretočila u brak.

- Burma na jednoj, a verenički prsten na drugoj ruci: Većina današnjih mladi odlučuje se za ovaj način nošenja, pre svega iz praktičnih razloga. Prstenje se neće grebati, pa se neće ni oštetiti.

- Verenički prsten dati na "čuvanje": Tokom ceremonije venčanja mlada skida verenički prsten i daje ga kumi ili deveruši na čuvanje. Mladoženja joj stavlja burmu i time simbolizuju da je vreme veridbe završeno i da nastupa bračni period života.

Poslednjih godina novi trend zavladao je svetom, tetoviranje prstena. Kako su tetovaže ponovo postale popularne sve je više mladenaca koji tetoviraju prstenje umesto da ga zaista nose. Isto je i sa vereničkim prstenom. Možete videti sve više devojaka kojima umesto dijamanta na prstu “sija” nova tetovaža.