Misterija crnih rupa već decenijama zaokuplja naučnike i izaziva rasprave. Fizičarka Lora Mersini-Hoton sa Univerziteta Karoline veruje da je razlog nesigurnosti u tome što crne rupe zapravo i ne postoje. Dokument u kome obrazlaže ovu tvrdnju podnela je arhivu za elektronske preprinte naučnih članaka ArXIV, ali on još nije evaluiran.
Crne rupe su već decenijama predmet proučavanja astrofizičara, pri čemu preovladava teorija da kada zvezda 20 puta veće mase od Sunca umre i kolabira, ona može da se sabije na izuzetno malu površinu estremne gustine, poznatu kao singularnost. Ona je okružena horizontom događaja, tj. oblašću u kojoj je gravitacija toliko jaka dak čak ni svetlost ne može da joj umakne. U suštini, to je “tačka bez povratka”.
Stiven Hoking je 1974. prvi izneo teoriju prema kojoj ona emituje zračenje, poznato kao Hokingova radijacija. Tokom vremena, emitovanje zračenja može da odvuče masu, u procesu poznatom kao evaporacija. Mersini-Hoton, međutim, kaže da, bez obzira na količinu zračenja koju emituje kolabirajuća zvezda, ona nije dovoljna da se formira crna rupa.
Mersini-Hoton tvrdi je jasno i efikasno pomirila Ajnštajnovu Teoriju relativiteta sa kvantnom mehanikom. Iako one i nisu bile u potpunosti suprotstavljene, fizičari do sada nisu uspevali da ih povežu na kohezivan način. Kada je reč o realtivnosti, stvaranje crne rupe može da se predvidi. Međutim, u kvantnoj mehanici, princip nesigurnosti ne dozvoljava da se tačno utvrdi gde se nešto nalazi. Moguća je približna procena, ali ne i precizna. To je samo jedan od mnogo načina na koji kvantna teorija i Ajnštajnova Klasična teorija polja ne mogu da se usklade kada je reč o crnim rupama.
“Fizičari decenijama pokušavaju da pomire ove dve teorije - Ajnštajnovu teoriju gravitacije i kvantnu mehaniku, ali ovaj scenario usklađuje ove dve teorije. To je velika stvar”, izjavila je Mersini-Hoton u saopštenju.