HRVATI: Nismo glupi! Mapa inteligencije uzburkala Evropu!

Hrvati imaju jedan od najnižih koeficijenata inteligencije u Evropi, pokazuje mapa “Prosečan IQ u Evropi po zemljama” češkog lingviste i matematičara Jakuba Mariana, koju je objavio na svom blogu.

Ta mapa, koja je u kratkom vremenu postala hit na internet portalima, pokazuje da je prosečan IQ u Hrvatskoj 90, u Srbiji 91, a u Sloveniji 99. Najviši IQ u proseku na toj mapi imaju Finci (103), a slede ih Holanđani (102), Šveđani (101) i Italijani (101).

Moja namera nije bila da reklamiram ili ismevam bilo koju zemlju. Samo sam napravio vizuelizaciju statističkih podataka zasnovanih na visokocitiranom naučnom radu, a da pritom nisam ni video brojke, ističe Marian.

Njegova mapa se zasniva na radu “The g-Factor of International Cognitive Ability Comparisons” iz 2007. godine nemačkog psihologa dr Hajnera Rindermana s Tehnološkog univerziteta koji je istraživao povezanost koeficijenta inteligencije i kvaliteta edukacije.

Rinderman je koristio informacije o rezultatima testova inteligencije, ali i uspešnosti učenika na ispitima poput PISA (iz više osnovnih predmeta), TIMSS (iz matematike) te PIRLS (iz čitanja) u državama Evrope.

Problem je što u Rindermanovoj studiji nema podataka o uspešnosti hrvatskih učenika na spomenutim testovima, a za koeficijent inteligencije Hrvata uzima se onaj iz poznate studije Ričarda Lina i Tatua Vanhanena o visokoj povezanosti prosečnog IQ i BDP neke nacije. Ta studija je objavljena pre desetak godina, a u njoj su dvojica naučnika baratali podatkom o IQ Hrvata s početka pedesetih. Konkretno, reč je o istraživanju iz 1952. koje je obuhvatilo 299 ispitanika uzrasta od 13 do 16 godina. Tada se pokazalo da je njihov koeficijent inteligencije u proseku 90.

Inteligencija je jako vezana za obrazovanje, tvrdi Vladimir Takšić, redovni profesor Odseka psihologije Univerziteta u Rijeci.

- Pogledajte PISA rezultate. Mi smo slabi, a razlog je to što deca uče jedno, a testira se drugo. Umesto da se podstiču na razmišljanje, sistem ih zatupljuje - kaže Takšić. Roditeljima poručuje da je dobar recept za razvoj inteligencije uključivanje deteta u vannastavne aktivnosti i podsticanje samoučenja.

Hrvatski akademik Ivica Kostović, osnivač Instituta za istraživanje mozga, napominje da je uticaj okoline važan faktor za razvoj inteligencije, ali vaspitanje i obrazovanje su, slaže se, presudni. 

Istraživanja američkog psihologa dr Džejmsa Flina pokazala su da IQ ljudi na Zapadu raste tempom od tri boda po deceniji (u psihologiji se to naziva Flinovim efektom). Drugim rečima, koeficijent modernih zapadanjaka u poslednjih sto godina narastao je za 30 bodova. Zanimljivo je i da je kod žena rastao brže nego kod muškaraca. Sada u nekim zemljama, npr. Estoniji, Argentini i Novom Zelandu, žene imaju malo veći IQ nego muškarci.