Samo jednim tuširanjem oko 100.000 plastičnih mikrogranula iz gelova pređe preko našeg tela i biva otpušteno u kanalizaciju, a zatim i u reke i mora.
Mikročestice plastike nalaze se i u proizvodima za koje ne bismo ni pomislili da je moguće, jer nema ni najmanje logike da su deo njih.
A nalaze se svuda oko nas - u pastama za zube, penama za brijanje, sredstvima za piling, gelovima za tuširanje, losionima za telo, šamponima, pa čak i u sredstvima za negu očiju i u ruževima za usne.
U nekim proizvodima njihov je zadatak da služe kao ukras ili da bi tečnost bila mutna, jer su marketinški stručnjaci procenili da providne tečnosti nemaju dovoljno dobar učinak. Postoje slučajevi u kojima mikročestice služe za odstranjivanje nečistoće i za piling.
U kozmetici se koriste kao granule ili kao vezivo u pilingu, pastama za zube, gelovima za tuširanje, make-up-u. Ne postoji obaveza da se na proizvodu označi korištenje mikroplastike. Potrošači, dakle, veoma teško mogu saznati da li proizvod sadrži ove tvari ili ne. Razlozi zbog kojih se ova vrsta plastike koristi u kozmetici, su jednostavni. Svestrana je i jeftina.
Problem je što postoje ozbiljne bojazni da bi ovi sićušni delovi plastike mogli da završe u lancu ishrane. Upravo je zato Evropska agencija za hemikalije predložila zabranu namernog dodavanja mikroplastike u proizvode kao što su kozmetika, deterdženti i poljoprivredna đubriva u EU do 2020. godine, u sklopu borbe protiv zagađenja.
Evropska komisija procenjuje da između 70.000 i 200.000 tona mikroplastike svake godine završi u životnoj sredini.
- Evropska unija je prva u svetu koja je pokrenula sveobuhvatnu strategiju o plastici, a koja ima za cilj i smanjenje mikroplastike - izjavio je Katainen.
Sićušni komadi plastičnog otpada završavaju u vodotokovima i okeanima, što je kod naučnika probudilo sve veću zabrinutost zbog negativnih posledica po morske ekosisteme.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
