Albanci s juga pisali državnom vrhu

Predstavnici Albanaca s juga Srbije poslali su premijeru i vicepremijeru pismo kojim traže garancije da će Vlada ispuniti ono što je predviđeno za razvoj Preševa, Bujanovca i Medveđe, posebno naglasivši probleme pravosuđa, popisa i budzetskog finansiranja na tom području.

"Na raspolaganju smo za dogovor ali dogovor u kome dobijaju obe strane, i Vlada Srbije, i Albanci", rekao je danas Tanjugu potpredsednik opštine Preševo Skender Destani.

On je dodao da poltički predstavnici Albanaca traže institucionalno svoja prava i žele da se mirnim putem reše svi problemi u Preševu, Bujanovcu i Medveđi.

"Neka pročitaju naše zahteve i zaključe šta će - spremni smo da sutra rešimo naše probleme, a ako oni misle (premijer i vicepremijer) da ih treba rešiti nastavićemo razgovore", rekao je Destani.

On je naveo i da ako oni (premijer i vicepremijer) smatraju "da ne treba ili da nisu u mogućnosti da reše naše zahteve, koji su juna meseca usvojeni u Vladi Srbije, mi ih više nećemo uslovljavati". Destani je rekao i da je pismo poslato "pre četiri - pet dana" i predstavnicima međunarodne zajednice i da se traži resavanje problema mirnim i institucionalnim putem.

Pismo je poslato posle odluke poltičkih predstavnika Abanaca, donete poteklog vikenda, da prekinu dijalog s zvaničnicima vlade jer su nezadovljni predviđenom mrežom sudova za to područje.

U pismu, u koje je Tanjug imao uvid navodi se da je sastanak s ministarkom zdravlja Slavicom Đukić-Dejanović protekao korektno ali da su problemi nastali tokom razgovora sa predstvanicima ministarstva pravde i usvajanjem Zakona o sedištima i područjima sudova i tužilaštava.

Novo zakonsko rešenje koje Preševo ostavlja bez osnovnog suda i osnovnog tužilaštva a Bujanovac bez osnovnog tužilaštva i bez Prekršajnog suda ozbiljno ugrožava interese albanskog stanovništva, navodi se u pismu.

Dodaje se i da to rešenje nije dovoljna garancija da će se omogućiti "proporcionalno učešće Albanaca u pravosudnim institucijama, a takođe je neadekvatno za ostvarenje prava na službenu upotrebu albanskog jezika u pravosudnim institucijama".

Neprihvatljivo je da je ovo zakonsko rešenje posledica primene nepotpunih podataka popisa iz 2011. prema kojima Preševu je popisivano svega 416, u Bujanovcu 244 a u Medveđi 521 Albanaca, "što je neuporedivo manje od 57.595 Albanaca u ovim opštinama prema podacima opisa iz 2001", navodi se u pismu.

Ukazuje se i da probijanje obećanih rokova za pronalaženje prihvatljivog rešenja za spomenik u Preševu i memorijal žandarmerije u Lučanu "baca senku sumnje" u namere da se problemi iskreno rešavaju. Situaciju dodatno komplikuje nerazjašnjena smrt Bajrami Rešata (osumnjčenog za učesće u ubistvu policajca) u vranjskom zatvoru, te je potrebno ovaj tragični slučaj najobjektivnije rasvetliti, dodaje se u pismu.

U pismu se ističe da se poltički predstavnici Albanaca ne mogu složiti sa "policijskom zaplenom više od pet hiljada udžbenika koji su donacija sa Kosova". Ukazuje se i da će se nameravanom smanjenju transfernih sredstava za ove opštine po nacrta Budžeta Srbije za 2014. otežati normalno funkcionisanje lokalnih samouprava i Nacionalnog saveta.

Pismo su potpisali poltički predstvanici Albanaca - Riza Halimi, Ragmi Mustafa, Nagip Arifi, Galip Bećiri, Jonuz Musliu, Ramiz Latifi, Skender Destani, Rahmi Zulfiu i Šhaip Kamberi.

Na osnovu razgovora koji su, u prisustvu predstavnika OEBS-a, tokom januara i februara vođeni sa predstavnicima Albanaca iz Preševa, Medveđe i Bujanovca, Vlada Srbije je 4. juna usvojila platformu koja ima sedam tačaka, a koja je u međuvremenu počela da se realizuje.

Platforma se odnosi na zastupljenost Albanaca u državnim institucijama, ekonomski oporavak tri opštine, službenu upotrebu jezika, pisma i nacionalnih simbola, decentralizaciju u pravosuđu, obrazovanje, kulturu i medije, zdravstvo i socijalnu zaštitu i bezbednost i mere za uspostavljanje poverenja na tom prostoru.