Beograd traži pomoć međunarodne zajednice

„Nalazimo se u takvom trenutku da je Prištini potrebno ohrabrenje da bude spremna na kompromis i ustupke, jer bez toga to je razgovor gluvih”, rekao je novinarima u pauzi sastanka predstavnika državnog vrha savetnik predsednika države Marko Đurić.

Đurić je rekao da je ovo „ključna raskrsnica u pregovorima”, a sastanak je usledio posle izjava premijera Ivice Dačića da je dijalog sa Prištinom u dubokoj krizi i da ako neko računa da ćemo mi zbog datuma sada da popustimo i prihvatimo nešto što nije u našem državnom i nacionalnom interesu, taj ima pogrešan pristup.

Đurić je rekao da Srbija na razgovore u ponedeljak odlazi sa definisanom strategijom i sa iskrenom željom da se postigne sporazum i kompromis i da je spremna da konstruktivno razgovara o svim elementima uređenja odnosa u pokrajini.

Maja Kocijančič, portparol visoke predstavnice EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton, juče je izjavila da će se dijalog Beograda i Prištine nastaviti po planu uprkos izjavi premijera Srbije da su razgovori zapali u krizu.

„Nemam poseban komentar na izjavu premijera Dačića, ali mi verujemo da je dijalog u interesu kako Beograda tako i Prištine”, izjavila je novinarima portparolka Maja Kocijančič i dodala da je napredak u dijalogu u zajedničkom interesu.

Kocijančičeva nije mogla da precizira dnevni red sledeće, najverovatnije jednodnevne runde, ali je rekla da će premijeri razgovarati o istim temama o kojima su prošlog meseca već vodili raspravu, kao i o primeni već postignutih sporazuma.

Kosovski premijer Hašim Tači rekao je za list „Koha ditore” da su pregovori koje vodi sa premijerom Srbije teški za Kosovo i najavio je teške odluke koje će doneti u okviru ovog procesa.

Tači je ponovio da opštinama sa srpskom većinom neće dozvoliti da formiraju mehanizme koji imaju zakonodavnu i izvršnu vlast, da „na Kosovu nikada neće biti ’Republike Srpske’, ni autonomije, ni specijalnog statusa niti podele”.

Pisane zaključke sa dijaloga Kosovo–Srbija Tači je pročitao u sali za medije vlade, a planirao je da ih pročita za skupštinskom govornicom, međutim, ipak je odbio da govori u skupštini, jer su pred govornicom dvojica poslanika pokreta „Samoopredeljenje” rasprostrli kartu Kosova sa natpisom „Hašimovo Kosovo”, na kojoj su crvenom bojom obojene opštine sa većinskim srpskim stanovništvom za koje je Tači rekao da bi mogle da budu organizovane u zajednicu.

Kako piše prištinski list „Tribuna”, Tači priprema teren da građanima u severnom delu Kosova da kolektivnu amnestiju. O navodnom zahtevu koji je potekao iz dijaloga sa premijerom Srbije Ivicom Dačićem, šef kosovske vlade je razgovarao sa predsednicom države Atifete Jahjaga i sa liderom najveće opozicione partije Isom Mustafom, rekli su izvori ovog lista.

Amnestija će biti objavljena za lakša krivična dela, uglavnom kršenje propisa, ali će uticati na to da građani sa severa imaju koristi ne samo od zakona. Njima će biti amnestirani i dugovi prema Kosovskoj elektroenergetskoj korporaciji, vodovodu i svim ostalim komunalnim službama.

Međunarodni izvori tog lista rekli su da je to jedna od tri ponude prema severu koje nisu predviđene u planu Martija Ahtisarija.

Dve druge ponude su povećanje broja poslanika skupštine Kosova iz redova srpske zajednice koji će biti izabrani na severu zemlje, i imenovanje četiri zvaničnika za vezu između vlade i severnog dela Kosova.

Premijer Tači je, prema tom listu, prihvatio da se poveća broj poslanika u skupštini Kosova, dok i dalje ima dilema oko zvaničnika, pošto oni mogu imati izvršna ovlašćenja.

Tim planom se takođe predviđa uključivanje jednog predstavnika sa severa Kosova u konsultativno veće za zajednice, koje postoji pri kabinetu kosovske predsednice.

Podršku Tačiju juče je na zajedničkoj konferenciji dao premijer Albanije Sali Beriša, koji je rekao da su njih dvojica „naširoko diskutovali o važnom procesu dijaloga koji se održava u Briselu, između Beograda i Prištine, što je od velikog značaja za ceo region”.

Povodom prošlonedeljnog upozorenja Vašingtona i Berlina da Albanija prestane sa uznemiravajućom nacionalističkom retorikom, Beriša je naglasio da „Albanija nije imala i da nikada neće imati nikakve teritorijalne pretenzije prema drugim državama, već da je samo bila angažovana u najboljem interesu naroda Albanije kako bi se sačuvale granice na Balkanu”, dodavši da Albanija odlučno štiti slobode i prava Albanaca.

Foto : B92