Badnji dan je naziv dobio po tome što se na taj dan u kuću unosi badnjak, koji će se zatim na Božić zapaliti. Badnjak je bitan simbol u hrišćanstvu zato što se smatra da ga je Josif zapalio u pećini u kojoj je rođen Isus kako bi zagrejao tek rođenu bebu i Mariju (Bogorodicu).
Badnji dan proslavaljaju vernici Srpske i Ruske pravoslavne crkve, koji vreme računaju po starom Julijanskom kalendaru. Međutim, vernici Grčke pravoslavne crkve Božić su već proslavili 25. decembra prošle godine, pošto vreme računaju po Novom julijanskom kalendaru, odnosno takozvanom srpskom kalendaru.
Badnji dan je posan dan, što znači da oni koji tvrde da su hrišćani obavezni da poste. Glavni događaj ovog dana jesu: unošenje badnjaka, badnjedanska večera i odlazak u hram na ponoćnu službu, Božić Bata. Najprepoznatljiviji božićni simbol kod Srba jeste badnjak. To je mlado i zdravo hrastovo, cerovo, bukovo ili javorovo drvo koje domaćin ujutru, na Badnji dan, seče u šumi. Zajedno sa badnjakom u kuću se unosi i slama. Slamu unosi domaćin, a domaćica je prosipa po kući. Za njom trče deca pijučući i rasipajući slamu po celoj prostoriji, gde će biti večera za Badnji dan. Tako je bilo nekada.
Danas bi badnjak trebalo da stoji, ako je moguće, na istočnom zidu pored ikone. Ispod ikone se nalazi posuda sa malo pšenice, slame, oraha u ljusci, grančicama badnjaka i drena. Ovo su simboli duhovnosti, plodnosti i zdravlja. Danas je u gradskim stanovima teško paliti badnjak, te se to gotovo više i ne čini.
Za vernike je Badnji dan praktično radni dan. Muškarci rano ujutru treba da odu u šumu kako bi nasekli badnjak, dok žene pripremaju hranu i kolače koji će biti posluženi na trpezi za Badnje veče, kao i sutradan na Božić.
Pored mnoštva različitih običaja, koji valja da se ispoštuju na ovaj dan, ima nešto što bez obzira na kraj važi za sve delove Srbije.
Naime, veruje se da je za kuću dobro da se badnjak seče ka istočnoj strani, kao i da se iz najviše tri udarca sekirom mora odlomiti. Ono što sekira ne preseče iz tri udarca, mora se rukama odlomiti, uvrtanjem ili čupanjem.
Polazak u šumu nekada se obeležavao i tako što se pucalo iz pušaka i prangija.
Ovaj običaj bio je bitan kako bi se pucnjima uplašili vukovi i medvedi koji bi eventualno došli na obod šume u potrazi za hranom.
Na Badnji dan porodica se okuplja za istom trpezom. Kompletna priprema za Božić se ustvari obavlja zajednički. Najpre se žene i muškarci razdvoje pre podne zbog drugačijih poslova, a potom posle ručka svi zajednički učestvuju u pripremanju večere i svega što je neophodno za sutradan.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
