Malena Andrijana Miletić, za koju je cela Srbija skupljala novac, samo što je napunila sedam godina, po četvrti put morala je na operaciju u Beč. Devojčica koja će na jesen krenuti u školu nada se da će konačno moći da koristi šaku koja joj je, kao i cela leva ruka, bila paralizovana zbog greške onih koji su vaginalno porađali ženu s detetom od pet kilograma u stomaku! Ali ovaj put roditelji su morali da potegnu put Aljaske, gde su i dan i noć čistili ribu, da bi Andrijana opet otišla kod čuvenog profesora Roberta Šmidhamera.
Danijela Miletić iz Kragujevca tog 16. aprila 2015. znala je da nosi izuzetno krupnu bebu, ali tvrdi da su joj lekari govorili da to što pokazuje ultrazvuk ne mora da znači, može biti razlika gore-dole i do kilograma.
- I mimo toga, i iako mi nije ni bilo vreme za porođaj, iako se beba nije ni spustila, rešili su da mi daju indukciju, probušili mi vodenjak i gledali da me što pre porode i skinu s dnevnog greda. Za carski rez nisu hteli ni da čuju. Beba nije mogla da se provuče kroz porođajni kanal, nekako su provukli jedan prst, uhvatili je za rukicu, a ona je već bila poplavela, gušila se. Tek posle dva dana saznajem da je Andrijani cela leva ruka paralizovana. Rekli su da se dešava kad je beba krupna, da imaju mnogo takve dece - priča za Kurir Danijela, kojoj je, kako kaže, već u bolnici bilo jasno da kod nas rešenja nema, pa je čula da je među najboljima prof. dr Robert Šmidhamer.
Andrijana ima i tzv. Hornerov sindrom.
- Na rođenju, prilikom izvlačenja, povređen joj je i očni živac i zato joj je jedno oko malo manje, kapak je spušten, to se posebno vidi kada je pospana i to će tako i ostati. Vid joj je u redu - navodi Danijela.
Bebu već sa tri i po meseca vode u Bečku privatnu kliniku (WPK- Wiener Privatklinik) kod prof. Šmidhamera.
- Doktor konstatuje paralizu ruke od ramena do prstiji, svi nervi ispod pazuha su zgnječeni. Rekao je da sačekamo do šestog meseca, pa da vidimo da li će morati na operaciju jer se nekoj deci samo od sebe sredi. I stvarno - rame se oporavilo, ali tu je sve stalo. Prvu operaciju imala je sa 10 meseci, februara 2016, kada je cela Srbija brzo skupila 18.000 evra. Iako se video napredak, doktor je rekao da to neće biti i poslednja operacija - priča Danijela.
- Operacija je koštala 12.000 evra, preko fondacije smo skupili 5.000 evra. Već tada se videlo da mnogo teže ide prikupljanje para. Kad je trebalo da ide na prvu operaciju, Andrijana je bila 141. dete za koje je skupljan novac, a sada je više od 1.000 mališana i to mnogo teže ide. Podigli smo kredit i pozajmili nešto para, pa otišli u Beč. Posle treće operacije napredak je bio najveći. Međutim, šaka je ostala loša, bez jakog stiska. Savijena u pesnicu, samo palac može da ispravi, ni dugme da zakopča, ni pertle da zaveže - objašnjava Danijela.
Morala je i četvrta operacija. Za nju para nisu imali. A na sve to i korona ih je finansijski udesila.
- Suprug je imao proizvodnju torti i kolača, ali ju je korona uništila, morao je da je zatvori. Ali i za zatvaranje treba para, moraš da vratiš firmine kredite. A ja radim u pekari. Gazda mi daje neplaćeno jer razume situaciju, pa sa suprugom idem na Aljasku da čistimo ribu. Mučan posao, radi se po 16-17 sati dnevno. Za dva i po meseca zaradili smo oko 12.000 evra i zatvorili firmu. Za Andrijanu smo preko fondacije skupili 7.500 evra, pa smo refinansirali kredite, pozajmili još nešto i i došli do neophodnih 16.000 evra - kaže Danijela, pa dodaje:
- Doktor je rekao da bi sada to trebalo da bude to. Iz ramena je prebacio nerv u šaku, pa bi trebalo da ima mnogo jači stisak i da opruža prste. Za tri do šest meseci videće se da li su zaista dobri efekti operacije. Ona je sada u gipsu, koji treba polovinom maja da skidamo, a potom nas čeka fizikalna terapija u Kragujevcu i rehabilitacija u Banji Koviljači.
Prof. dr Robert Šmidhamer (Robert Shmidhammer), koga smo upoznali u WPK, objašnjava da su sva deca koja mu dolaze iz Srbije, a krenulo je to negde 2010, ona koja imaju tzv. opstetric brachial plexus, tj. te povrede nerava nastale na samom porođaju.
- Tokom porođaja, a kod beba koje su teže od četiri kilograma, ta incidenca je veća, kad je vade, rame je unutra, a glava spolja. I tada mogu da se dese povrede nerava koji su odgovorni za ruke. Incidenca je jedan do pet slučajeva na 1.000. Dakle, nije često, a operacije se rade između devetog meseca i godinu dana. Interesantno je da se čeka i ne operiše odmah po rođenju jer neke stvari mogu same od sebe da se poprave.
Prof. Šmidhamer stručnjak je svetskog glasa, a ispričao nam je svoj ključni slučaj, kakav je malo ko u svetu izveo. Bilo je to kada su radniku železnice tri vagona, odnosno 36 tona, prešla preko potkolenica.
- Interesantno, nije pao u komu ili nešto slično, a vrlo je inteligentan, čak je pertlama podvezao noge i tek onda zvao hitnu. Dobili smo poziv da stiže helikopter, amputirane obe noge. Naš tim je bio spreman i uradio je tzv. simultanu bilateralnu replantaciju (ponovno spajanje odsečenog dela tela s telom, prim. nov.). Sve je bilo dobro, posle osam meseci momak je počeo da radi. Guglao sam i ovo je sedmi slučaj publikovan u svetu da je bilateralna replantacija uspela - s ponosom je kazao prof. Šmidhamer.
Izvor: Kurir
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
