Istraživači sa prestižnog američkog Univerziteta Stanford, našli su recept da "izmere pamet" najboljih svetskih naučnika i rangiraju ih u 100.000 najumnijih glava na globalnom nivou. Oni su, vrednujući više kriterijuma, među kojima se izdvajaju samostalni naučni radovi i broj citiranja svakog naučnika, drugu godinu zaredom objavili listu najuticajnijih iz svih naučnih disciplina. Na najnovijoj listi je 49 naučnika iz Srbije, a najbolje rangirani srpski naučnik je profesor emeritus Ivan Gutman (73) sa Prirodno matematičkog fakulteta (PMF) u Kragujevcu. Vest da je profesor i akademik Ivan Gutman najbolje rangirani srpski naučnik, nije bila iznenađenje za naučnu zajednicu, a ponajmanje za kolege sa kragujevačkog PMF-a, koji odavno znaju za svetsku slavu „najcitiranijeg profesora hemije u istoriji fakulteta“.
Ovih dana PMF u Kragujevcu obeležio je značajni jubilej, koliku podršku ste imali tokom svoje naučne karijere?
-Kragujevački Prirodno-matematički fakultet slavio je ovih dana 50 godina postojanja. Tom prilikom dobio sam zahvalnicu, kao jedini od svih koji su (ili su bili) zaposleni na tom fakultetu. Za takvo veliko priznanje bilo je nekoliko valjanih razloga. Ja sam na Fakultetu od 1977. godine, neprekidno do današnjeg dana, i najstariji sam među trenutno zaposlenima. U svom radnom veku značajno sam doprineo razvitku i naučnoj afirmaciji Fakulteta. Na svim mojim objavljenim radovima (počev od 1977. godine) piše „Faculty of Science, University of Kragujevac“. Ti radovi čitaju se širom sveta, pa se tako i ime Fakulteta pronosi širom sveta. Pitate o podršci za moj naučni rad. Vuk Karadžić je, kada su ga pitali kako mu je bilo u Kragujevcu, rekao „Nisu me hapsili, nisu me tukli.“ Slično je i u mom slučaju: Podršku Fakulteta i Univerziteta, o Gradu da i ne govorim, nisam imao, ali su me puštali da na miru radim.
Koliko se PMF promenio od kada ste započeli svoju karijeru do sada?
Tokom pola veka, Fakultet je rastao i sazrevao. Po mnogim svojim kvalitetima, on više ne zaostaje za sličnim ustanovama u zemlji i inostranstvu. Međutim, još mnogo vremena treba da prođe da Univerzitet i Fakultet izgube svoj provincijalni karakter.
Nakon penzionisanja, oktobra 2012.godine, postajete emeritus profesor na istom fakultetu. Kako izgleda jedan Vaš radni dan?
-“Professor emeritus” je najviše zvanje koje nastavnik na univerzitetu može dobiti. To zvanje je doživotno. Ja sam neizmerno počastvovan što me je Univerzitet u Kragujevcu izabrao u to zvanje. Ono mi omogućava da, iako sam formalno u penziji, nastavim svoje aktivnosti na Univerzitetu i Fakultetu, radeći sa studentima poslediplomcima i dalje se baveći naučnim radoma. Dosta svog vremena trošima na izdavanja časopisa “MATCH”, koji je – uzgred budi rečeno – najbolje rangirani naučni časopis u Srbiji, sa velikom međunarodnom reputacijom. Na moju žalost, baš ove godine sve ovo će prestati, jer Fakultet neće produžiti ugovor koji ima sa mnom. Od iduće godine prelazim u “obične” penzionere.
Šta biste posavetovali naučnike koji tek kreću u osvajanje znanja?
-Baviti se naukom nije za svakoga. Kao I za muziku, književnost, boks, alpinizam, i za bavljenje naukom treba imati dara. To se, verovatno, stiče rođenjem. Sretna je okolnost da se uvek nađe potreban (ne veliki) broj nadarene omladine koji “kreću u osvajanje znanja”. Neki od njih tokom vremena odustanu, a oni najbolji ostanu. Ove najbolje ne treba savetovati, jer – baš zato što su najbolji – oni sami sebi određuju put kojim idu. Ako ipak treba da im se nešto savetuje, to je da se ne obaziru na savete starijih i “pametnijih”. Da im pokažem koliko sam pametan, citirao bih im latinsku poslovicu “audaces fortuna iuvat”, čiji prevod neka potraže sami ( u prevodu: “ Sreća prati hrabre ”).
Mario Badjuk
Foto: Privatna arhiva
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
