Ministarka Matić za portal Ikragujevac: „ Ministarstvo ulaže posebno u Kragujevac, grad sa bogatom kulturno – istorijskom ponudom “

Koliko je zadovoljstvo raditi u kabinetu premijerke Ane Brbnabić?

*Predstavlja mi veliko zadovoljstvo što radim sa ličnostima koje svojim integritetom, sposobnostima i vizijama podstiču najbolje promene i ostvaruju izuzetne rezultate. Posebno je važno što postoji osećaj tima, empatije i međusobnog poverenja.

Koliko je proces digitalizacije pomogao razvoju trgovine i turizma?

Mi smo kao resorno ministarstvo prepoznali značaj razvoja i unapređenja digitalnog društva u Republici Srbiji koje je u ekspanziji i zato smo kao prioritetne projekte Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija odredili pre svega projekte razvoja infrastrukture koja će dodatno ubrzati uključivanje građana onlajn. U trgovini primarno je podsticanje e-trgovine. Digitalizacija doprinosi uvođenju novih sadržaja i odnosa sa postojećim kupcima, uz istovremeno osvajanje do sada neistraženih segmenata tržišta. Digitalizacije je takođe omogućila intenzivu promociju Srbije kao turističke destinacije. Promocije su usmerene na domaći turizam, ali i na turiste iz regiona kojima je Srbija dostupna auto-destinacija. Intenzivna digitalna kampanja je usmerena i ka turistima iz Bugarske, Nemačke, Španije, Francuske, Mađarske, Italije, Makedonije, Rumunije, Rusije, Turske, Kine i SAD. Takođe, uveden je sistem e-turiste koji je značajno olakšao poslovanje u ovom sektoru, ali i praćenje i analize turističkih potencijala.

Veliki odjek među građanima imala je akcija vaučera za letovanja, zimovanja? Nastavljate li i dalje tom akcijom?

Dodela turističkih vaučera za odmor u Srbiji su jedan od načina podrške domaćem turizmu i prioritet resornog Ministarstva za turizam. Do sada je ova mera dala značajne rezultate u razvoju domaćih turističkih destinacija i dala podstrek ugostiteljima i turističkim radnicima da dodatno unapređuju svoje turističke proizvode. Ova podsticajna mera je sada posebno važna, s obzirom na potrebe za oporavkom ovog sektora usled pandemijskih okolnosti. I u narednom periodu ćemo nastojati da putem različitih mera i aktivnosti podržimo i podstičemo razvoj turističkog sektora.

Kada je u pitanju trgovina, koje zemlje biste izdvojili kao glavne partnere sa Srbijom?

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 60,3% ukupne razmene.

Koliko je pandemija poremetila Vaše uobičajene aktivnosti?

Uprkos jako teškim okolnostima koje su nas zadesile tokom pandemije koronavirusa, u okviru Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija nastojali smo da ostanemo posvećeni sektorima koje pokrivamo i time omogućimo našoj zemlji velike korake napred. To pokazuje rekordni devizni priliv od turizma u Srbiji koji u toku 2021. godine iznosi milijardu i 596 miliona evra, čime je premašena do sada najuspešnija 2019. godina, kada je devizni priliv iznosio 1.4 milijarde evra. Ovi podaci ohrabruju i ulivaju optimizam da će 2022. godina biti još uspešnija.

Jesmo li konačno uspeli da građanima približimo lepote naše Srbije?

Svi koji posete Srbiju uživaju u njenim čarima, avanturi, odmoru, lekovitim vodama prelepih banjskih lečilišta, kao i u zimskim pogodnostima, skijanju i našoj autentičnoj gastronomiji. Ukoliko se osvrnem na protekli period pandemije, u turističkoj ponudi Srbije najviše se istakao aktivni odmor i povratak prirodi, kao i nastanak novih mini destinacija koje su  privukle dominantno domaće turiste. Naravno, primetno je sve više dolazaka stranih turista što pokazuje da je Srbija prepoznata kao autentična i jedinstvena destinacija čija turistička ponuda obiluje različitim sadržajima i svako može pronaći nešto za sebe.

Koliko ste anagažovani oko predstavljanja Šumadije i Kragujevca?

Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija značajno ulaže u infrastrukturne projekte i promocije razvoja turizma u Šumadijskom okrugu, a posebno Kragujevcu kao njenom centru sa bogatom kulturno – istorijskom ponudom. Razlog dolaska velikog broja turista u ovaj grad i opštine Aranđelovac, Batočina, Knić, Lapovo i Topola, ogledaju se u čitavom nizu mogućnosti za aktivan i kvalitetan odmor na selu, kao i izuzetno prirodno okruženje, ali svakako i gostoljubivost domaćina.

 Šta se dešava po pitanju 5 G mreže?

U Srbiji se u poslednjih nekoliko godina intenzivno radi na razvoju širokopojasne infrastrukture, u skladu sa usvojenim strateškim okvirom. Operatori elektronskih komunikacija razvijaju svoje mreže u skladu sa najnovijim trendovima, što uključuje postavljanje optičke komunikacione infrastrukture i povećanje pokrivenosti i kapaciteta mobilnih komunikacionih mreža. Na ovaj način je omogućen nesmetan rad od kuće, kao i korišćenje širokopojasnih usluga i u uslovima pandemije. Na trenutnom nivou razvoja industrije, razvoj 5G mreže i savremenih tehnologija, bez sumnje će dati snažan impuls sveukupnom razvoju Srbije. Danas je već obezbeđeno pokrivanje 4G mobilnom mrežom za više od 95% populacije, a očekuju se uskoro javna nadmetanja za izdavanje pojedinačnih dozvola za korišćenje radio-frekvencija za 5G.

 Kako gledate na borbu mobilnih operatera na tržištu?

Tržište telekomunikacija u Srbiji je veoma razvijeno i konkurentno i borba za udeo na tržištu je uobičajena poslovna praksa ne samo kod nas. Resorno ministarstvo i regulator u okviru svojih nadležnosti vode računa da se propisi u oblasti zaštite konkurencije i posebno zaštite prava korisnika primenjuju na odgovarajući način.

 U proteklom periodu bili smo svedoci uspona e-trgovine. Koliko smo institucionalno i organizaciono bili spremni za ovakav skok i šta nam je sada potrebno da bi se taj zalet održao?

E-trgovina globalno ostvaruje visoke i relativno stabilne godišnje stope rasta koje su daleko nadmašile rast u klasičnoj trgovini. Činjenica da je kriza poput izbijanja pandemije samo još dodatno ubrzala rast e-trgovine, pokazujući da je u pitanju izuzetno stabilan i tržišno afirmisan poslovni model, koji je zaslužan za generisanje više od trećine ukupnog globalnog bruto društvenog proizvoda. Najbitnije je imati u vidu da elektronska trgovina nastavlja da raste brže od klasične trgovine i da postoji još mnogo prostora za razvoj na tržištu Srbije. Ovo Ministarstvo je pored usvajanja ključnih zakona za razvoj ove oblasti, u  saradnji sa USAID-om izradilo Akcioni plan za jačanje elektronske trgovine u Republici Srbiji, kao i praktične vodiče za potrošače i trgovce u elektronskoj trgovini. Takođe, sprovode se i medijske i javne kampanje koje ukazuju na prednosti elektronske trgovine.

Koliko će po vašem mišljenju ostvarivanje Digitalne agende u narednom periodu pomoći privrednom rastu i privrednom povezivanju?

Značajni koraci su već učinjeni u Digitalnoj agendi za Zapadni Balkan ukidanjem plaćanja cena rominga na teritoriji Zapadnog Balkana, što dodatno potvrđuje posvećenost Republike Srbije regionalnom umrežavanju sa tržištem Evropske Unije. Rezultati primene ovog evropskog principa su već vidljivi u olakšanoj komunikaciji i poslovanju u regionu i uverena sam da smo na dobrom putu i da smo uprkos izazovima i poteškoćama izazvanim pandemijom koronavirusa izuzetno napredovali na polju digitalizacije. Pred nama su svakako dalji zajednički napori ka integraciji regiona u panevropsku digitalnu zonu koja će voditi ka digitalno vođenoj ekonomiji zasnovanoj na standardima i praksi Evropske Unije.

 Na koji način sarađujete sa privatnim sektorom u razmeni znanja i industrijskog iskustva kada su u pitanju ove teme?

Javno-privatno partnerstvo je jedan od najboljih i najefikasnijih mehanizama za ekonomski razvoj države i otklanjanje prepreka koje nameće birokratski sistem. Verujem da je ključ uspeha i napretka naše zemlje u dugoročnoj dobroj komunikaciji i saradnji ova dva ključna sektora, kao i u osluškivanju eksperata koji nam mogu pomoći da uspostavimo balans i adekvatno odgovorimo na zajedničke izazove, primarno se vodeći odlukama koje su u interesu građana.

 Ima li nesuglasica kada su u pitanju aktuelni ministri Vlade Srbije?

Ponosna sam na činjenicu da u Vladi Srbije odlično funkcionišemo i sarađujemo. Nastojimo da sve što radimo, radimo u timu.

 Delujete optimistično, uvek nasmejano, rešavate li tako i najteže probleme?

Mislim da pozitivan stav prema svakom problemu doprinosi njegovom boljem rešavanju i više puta sam se u životu uverila da mi je upravo takav stav pomogao, ne samo da lakše rešim probleme, nego i da izbegnem neke zamke koje nam se često pojavljuju kada smo negativni i preterano zabrinuti.

Koje biste projekte izdvojili kao ključne koji će biti realizovani u 2022. godini?

Prioritet je nastavak sistemske digitalizacije koja uključuje, pored izgradnje mreže u ruralu i nastavak izgradnje računarske mreže u osnovnim i srednjim školama koja je do sada završena u više od 900 školskih objekata, odnosno u polovini škola u Srbiji. Nastavićemo da podstičemo razvoj elektronske trgovine i digitalnog društva, sa fokusom na digitalne veštine prema usvojenoj Strategiji razvoja digitalnih veština i unapređenju informacione bezbednosti u skladu sa novom Strategijom informacionog društva. Glavni ciljevi su ekonomsko održanje postignutog rasta i reforme u odnosu na krizu izazvanu pandemijom, kao i očuvanje i podrška turističkom sektoru sa razvojnim programima u koji uključuju digitalizaciju i ulaganja u infrastrukturu i promociju.

Autor: Mario Badjuk

Foto : Arhiva ministarke Tatjane Matić