Branislav Zečević je izjavio da "jeste došlo do fizičkog kontakta između njega i devojčice, ali da to nije bilo zlonamerno, već u žaru utakmice".
- To je bila utakmica u Smederevskoj Palanci, protiv lokalnog kluba. Svaka utakmica se snima po zakonu. Nismo bili zadovoljni suđenjem. To su kadetske selekcije. Mala T. P., koja je meni omiljena igračica, je revoltirana suđenjem udarila loptu sa dve ruke o pod, i sudija ju je opomenuo da će dobiti tehničku grešku. Počela je da plače, ja sam je izveo iz igre. Rekao sam joj da prestane, da hoće da je isprovociraju, i vratio je u igru - rekao je Zečević i nastavio:
- Ponovo je sudija svira nepostojeće korake, i ona je ponovo počela da plače. Tražio sam tajm aut, i počeo glasno da pričam. Pitao sam je šta hoće da uradim sad, da li treba da udarim sudiju. Pokušavao sam da joj objasnim da se ne nervira i šakom sam je par puta, lagano, ćušnuo po ćubici. I to je bilo to. Sutra smo igrali novu utakmicu. Posle nedelju dana još jednu utakmicu. Nije bilo nikakvih problema... Posle toga, nakon tri utakmice, pojavljuju se roditelji sa pitanjem što sam ja udario njihovo dete, što je smešno - kaže Bane Zečević.
Trener kaže da se izvinio roditeljima, ali da oni nisu bili zadovoljni.
-Iz kluba su mi rekli da ću biti suspendovan, i ja sam odmah dao otkaz. To je moj moralni čin. Bio je roditeljski sastanak u klubu, i roditelji su se podelili. Da ne bi bilo svađe, ja sam napustio posao. Posle je nastao problem čak i to što meni klub nije dao otkaz, nego sam to sam uradio. A ni to nije moglo, jer su poštovali proceduru. Na žalost, najviše pati to divno dete, koje sada, kako čujem, trpi bojkot od druge dece. Hoću da me ostave na miru, jer su napravili priču da sam ja udario svoju miljenicu koja je uvek igrala kod mene, što nije tačno. Ja sam o deci uvek brinuo, posle treninga ih vozio do kuća svojim kolima. Svoj posao volim i savest mi je čista - kaže Bane Zečević, uz tvrdnju da ako treba spreman je da ide na poligraf ako neko ne veruje u njegove reči.