Svako vreme ima svoje heroje, a kada je o zdravstvu reč možemo da kažemo da svako vreme ima svoje "Hipkrate". Ima ih i Srbija, pogotovo kada je reč o virusima i zaraznim boletima, a "upoznali" smo ih opet sada u doba korone. Mnogih od njih smo se, doduše, prisetili, a neke prvi put videli...
Predrag Kon, Branislav Tiodorović, Branimir Nestorović, Goran Stevanović, Mijomir Pelemiš, Darija Kisić Tepavčević, Vladimir Petrović i Zoran Gojković, lekari su, infektolozi i epidemiolozi koji nas u doba ove najnovije pošasti savetima vode kroz nju.
Oni nas upoznaju sa COVID-om, oni nam govore šta on radi u Srbiji a šta u svetu, oni nam predočavaju najbolje i najgore scenarije koje bi ovaj virus mogao da napiše.
Hipokrat je smatrao da u razvoju svake bolesti postoje kritični dani, upravo na te dane oni su nam skretali pažnju u vezi sa korona virusom od kojeg je u Srbiji obolelo 528 osoba, a osam umrlo.
Predrag Kon,
epidemiolog i načelnik Jedinice za zarazne bolesti Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd
Nisam se još ni rodila kada je doktor Kon diplomirao na Medicinskom fakultetu u Beogradu 1981. godine. Deset godina kasnije je specijalizirao epidemiologiju na Vojnomedicinskoj akademiji, u kojoj je radio 15 godina. Ovaj sadašnji član Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, bio je i ratni epidemiolog.
Nikad se nije i nikad se neće umoriti da nam priča o prevenciji, o tome koliko je važna vakcinacija, da nas upoznaje sa prirodom i karakteristikama svih virusa i svih drugih zaraznih bolesti. S obzirom na to da je uz besprekornu biografiju, život posvetio iskorenjivanju pošasti poput korona virusa, i te kako bi trebalo da slušamo njegove savete.
Ne pruža ih samo u sezoni, kada su aktuelni grip, boginje, kada su epidemije...
U korak s vremenom, već nekoliko godina nas štiti svojim statusima na Fejsbuku, na kojem pored svih obaveza stiže da bude i te kako aktivan. A stiže i da seopusti uz gitaru.
Doktor Kon je u dva mandata, od 2002. do 2010. godine, bio je član Komisije za zaštitu stanovništva od zaraznih bolesti. Bio je šef tima epidemiologa u sklopu iste radne grupe u vreme epidemija SARS-a 2003. godine. Učestvovao je u izradi Zakona o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti 2004. godine i izradi Pravilnika o imunizaciji i zaštiti lekovima 2006. i 2017. godine. Bio je predsednik Posebne radne grupe za primenu Plana aktivnosti pre i u toku pandemije gripa od 2005. do 2010. godine i rukovodio preventivnim aktivnostima u toku pandemije gripa 2009. godine.
Nosilac je Medalje za vojne zasluge i Povelje Srpskog lekarskog društva.
Branislav Tiodorović, epidemiolog
Trenutno je profesor Tiodorović savetnik direktora Instituta za javno zdravlje u Nišu, a i sam je bio na čelu ove ustanove.
Kao profesor Medicinskog fakulteta obrazovao je na hiljade studenata. U decembru 2017. Godine je dobio nagradu za životno delo koju mu je dodelila Gradska podružnica srpskog lekarskog društva.
Ova nagrada mu i te kako pripada. Pouzdano znam da je pre nekoliko godina spasao građane Srbije respiratora, kada se u našoj zemlji pojavila nova bolest.
Uvek je u etar iznosio istinu o bolestima ma koliko ona izazivala strah, bila bolna...
I sada se prvi usudio da kaže ono čega smo se pribojavali - da nam je korona ušla u bolnice, da imamo obolele zdravstvene radnike, kao i da Covid 19 ne štedi ni mlade.
Goran Stevanović, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti
Zovu ga srpski doktor Haus.
S obzirom na životni izbor i na mesto na kojem radi, "osuđen" je da se susreće sa pacijentima i postavlja im dijagnoze sa kojima se svet prvi put suočava.
Trenutno je najopterećniji direktor jedne Klinike u zemlji. U Klinici za infektivne i tropske bolesti, naime, leči se više od 30 pacijenata.
Da bi se ova ustanova rasteretila, neki pacijenti su prebačeni u "Dr Dragiša Mišović".
Stevanović gaji uvažavanje svih kolega. Njegovi znanje, stručnost, rad i požrtvavnost nisu ostali neprimećeni ni kod onih starijih.
Polednja njegova poruka koju je uputio narodu jasno govori koliko je COVID 19 opasan.
- Moramo da držimo distancu jedni od drugih. Mi volimo da se pozdravljamo, ali poljubac je u ovim situacijama potencijalno smrtonosan. Zabavite decu, držite ih kod kuće, oni su rasadnik ovog virusa - upozorio je direktor Infektivne klinike.
Branimir Nestorović, specijalista pedijatar, pulmolog i alergolog
Branislav Nestorović, pulmolog Univerzitetske dečije klinike u Tiršovoj
Foto: Tanjug/Dragan Kujundžić
Doktor Nestorović radi na Univerzitetskoj dečijoj klinici od 1979. godine, načelnik je odeljenja za alergologiju i pulmologiju a na Medicinskom fakultetu u Beogradu je redovni profesor na katedri za pedijatriju od 2002. godine.
Uvek je zamišljao da će mu životni poziv biti muzika ili psihologija, međutim, brat, koji je njegova dokumenta predao na Medicinski fakultet, nacrtao mu je dalju sudbinu.
Važi za doktora koji ne obraća pažnju šta se o njemu priča, a to je naučio pogotovo pre više od 15 godina, kada se razboleo, i kada ga je to iskustvo, kako je govorio u medijima, potpuno resetovalo.
Jedan je od ljutih protivnika vakcina, ali i kada o tome govori, govori sa osmehom. To i jeste ono što ga zrači i čini posebnim.
U radu sa roditeljima čija su deca bolesna dosta pažnje pridaje prirodnoj medicini. Ne juri da prepiše deci antibiotike, više je za prirodno stvaranje imuniteta.
Jednoj majci koja je uspaničeno dolazila kod njega u Tiršovu jer joj je dete svako malo bilo bolesno pošto je do 3. godine stvaralo imunitet, uporno je objašnjavao da je dete zdravo odnosno da je to normalno.
Dete je imalo uredan nalaz na plućima, uredan alergo test, krvnu sliku, samo je malo kašljalo i šmrcalo, što bi mi rekli.
- Mama, sve je u redu. Idi kući i popij jednu rakijicu!
Ova mama bi to i učinila da nije dojila drugo dete.
Mijomir Pelemiš, infektolog
Profesor Mijomir Pelemiš u dva navrata je bio direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije, od 2001.-2010. godine i od 2014. do 2015.
U toku svog dugogodišnjeg rada, radio je u svim kliničkim odeljenjima.
Ipak, najveći deo svog radnog veka u Klinici je posvetio ispitivanju bolesnika sa nejasnim febrilnim stanjem i modernoj antimikrobnoj terapiji.
Imao je kaže, sreću ili nesreću da vidi kako izgledaju epidemije variole vere, SARS-a, ebole...
Darija Kisić Tepavčević, epidemiolog
Profesorka Darija je epidemiolog Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".
Nju, intezivno gledamo ovih dana na malim ekranima i na konferencijama u vezi sa korona virusom.
Jedna je od retkih žena epidemiologa, koja se, u nekoj od epidemija u našoj zemlji, danonoćno angažovala. Poruke su nam ranije, uglavnom, stizale od muškaraca.
Zoran Gojković, pokrajinski sekretar za zdravstvo
Glavna osoba za Vojvodinu u ovom kriznom štabu Vlade koji se bavi korona virusom je Zoran Gojković.
On je pokrajinski sekretar za zdravstvo i načelnik je odeljenja Klinike za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju Kliničkog centra Vojvodine i docent na predmetu hirurgija na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu. U ortopediji se prvenstveno bavi artroplastičnim procedurama.
U toku epidemije korona virusom u Srbiji, novinarima na konferenciji odgovara koncizno i bez oklevanja. Pre dva dana je prvi objasnio zašto se ne objavljuje iz kojih su gradova zaraženi.
Vladimir Petrović, epidemiolog
Profesor Vladimir Petrović je epidemiolog i direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine od 2011. godine.
Široj javnosti je postao poznat u pandemiji gripa A (H1N1) 2008. i 2009. godine kada se kao mlad epidemiolog boorio protiv tog virusa.
Izvor: Telegraf
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
