Goran Kovačević o ekonomskim merama i onome što nas čeka nakon Korone virusa
21
Čet, Nov

Vesti

Goran Kovačević je član odbora za budžet Republike Srbije od 2014. godine, i jedan od upućenijih u makreokonomska dešavanja u Srbiji u našem regionu. Pozvali smo ga da prokomentariše naznake ekonomske krize i mere vlade Republike Srbije.

Gospodine Kovačeviću mnogi najavljuju veliku ekonomku krizu. Kakvo je vaše mišljenje?

Za one koji prate makaroekonomska globalna kretanja ekonomska kriza nije nikakvo iznenađenje. Ona je posledica mehanizama koji su se koristili za rešavanje prethodne ekonomske krize iz 2008. godine. Samo se čekao trenutak kada će nova kriza nastati. Od 2018. godine smo praktično tu na njenom pragu. Italija se već dve godine nalazi u recesiji, Nemačka je 2019. završila sa rastom od 0,2 u drugom kvartalu -0,2, u trećem, bila je na 0, u četvrtom rast bdp. Četvrti kvartal sa rastom od 0 je značio da nije u tehničkoj recesiji. Nemačka je glavni pokretač ekonomije u Evropi.
Amerika je imala rast bdp, i smanjenje nezaposlenosti, finasiran iz ogromnog deficita. Naravno da je sve to bilo realno neodrživo. Kristin Lagard ( prethodni direktor MMF-a) nam je u proleće 2018. na jednom sastanku u MMF-u, govoreći o globalnoj ekonomiji, rekla, a kasnije je to često ponavljala, da je globalna ekonomiija kao kuća sa drvenim krovom, izbušenim na stotinu mesta. Lepo je vreme, ali se vide crni oblaci koji stižu. Barem da se krov na nekoliko mesta popravi biće lakše. Ja mislim da krov ne da nije popravljan, već je i skinut u prethodne 2 godine. 

Pa sve je to posledica virusa kako nam sugerišu?

Nažalost nije. Imali ste najmanje 5 ekonomskih balona kako se to žargonski kaže, koji su mogli da izazovu krizu. Cena akcija startap kompanija na berzi bila je visoka i stalno je brzo rasla. Slično je sa drugom grupom akcija. Kompanije iz IT, treći razlog je veličina javnog duga država, koji je od 2008. eksplodirao u rastu, deficit Amerike, i cena nekretnina nerealno visoka pre svega u Nemačkoj i Engleskoj. Kriza se odlagala pre svega monetarnim merama od strane feda i centralne evropske banke sa niskim kamatnim stopama i pumpanjem tražnje. Ali svakako tome je jednog trenutka morao doći kraj. Virus korona je samo učinio da ulazak u ekonomsku krizu bude brži i frontalniji, ako hoćete suroviji. Kao nikad u istoriji. Prosto virus korona nije ostavio vreme i mogućnost da se odreaguje i da se ekonmske slabosti dela ekonomije zamaskiraju za još neki period. Brutalno je ogolio makreokeonomku realnost. Dakle virus korona je samo ubrzao ekonomski neminovno.

Da li će ceo svet biti pogođen?

Da. Ali različitim intezitetom. Kao i 2008. godine. Ovo je pre svega kriza koja će pogoditi ekonomije koja se oslanjaju na tercijarni sektor i koje su blisko povezane sa globalnim finansijskim sektorom. Te zemlje će najteže braniti nivo zaposlenosti, bdp, i stopu inflacije, zato što su uglavnom i do sada koristile monetarne mere. One su na izdisaju i ne daju ni blizu rezultate koji se očekuju. Mnogo manji uticaj će kriza, imati za zemlje sa dominanatnim realnim sektorom. Mislim da će prvu grupu zemalja kriza pogoditi sa 40%, umanjenja životnog standarda stanovništva najmanje. 

Gde je Srbija?

Ono što smo već dugo govorili da nova ekonomska kriza u Srbiji neće biti rezultat pogrešnih srpskih ekonomkih odluka, što je retkost u istoriji naše zemje, već će biti uvezena. Nas su i najmanji globalni ekonomski potresi ranije zbog neuređenosti ekonomije i države strašno pogađali. Po prvi put Srbija ulazi u ekonomku krizu sa boljim startnim pozicijama od većine evropskih zemalja. Srbija nema već nekoliko godina budžetski deficit, što nije slučaj sa evropskim zemljama. Nivo javnog duga u Srbiji je na 48%, dok je prosek u EU 80%. Sve to stvara osnov za bržu i bolju reakciju naše Vlade. Jedini nedostatak je što nismo pod kišobranom EU kao njene članice, mada nisam siguran koji će stepen solidarnosti biti u narednim danima u samoj EU. Dakle kao deo globalnog ekonomskog poretka Srbija će svakako osetiti posledice, ali s obzirom da nam je ekonomija dominantno realna, svakako ćemo imati manje problema, sem onih koji su izazvani nedostatkom tražnje kako na domaćem tržištu tako i globalnom. 

Kako komentarišete mere vlade Srbije?

Pa vlada Srbije je među prvim vladama koja je izašla za trenutnu situaciju sveobuhvatnim planom, i merama. I druge vlade su delimično to činile ali su mere vlade Srbije prvi paket mera. I naravno da će se on menjati u skladu sa izazovima praktično sa promenama iz dana u dan. Mislim da je prvi period ekonomkih mera za vreme dok sedimo kod kuće i dok su nam poslovi suspendovani. Imate te monetarne mere poput zastoja u otplati kredita , prvi paket fiskalnih mera koji se ticao prolongiranja poreskih obaveza, i danas je stigao novi fiskalni paket. On je primarno socijalan u vremenu ogromne zdravstvene krize. Usmeren je na nesmanjivanju prihoda stanovništva. U javnom sektoru, penzijama koje su jednokratno uvećane za 4.000 dinara, realnom sektoru i isplatom od strane države minimalnih plata u trajanju od 3 meseca, i finansijskoj pomoći stanovništvu u visini do 12.000 dinara svakom punoletnom građaninu. 

To je taj helikopter novca o kome se govori ovih dana?

Pa nije u smislu u kome se govori. Helikopter novca jeste Fridmanov izraz, ali on je imao potpuno suprotno značenje nego što ga danas tumače. Fridman ga je smatrao kao kritiku sistema podele štampanog novca. Govorio je da ti ne treba finansijski sektor kad preterano štampaš novac. Možeš da ga bacaš iz helikoptera. Ali na žalost tako vam danas izgleda srpska ekonomska elita i njena tumačenja.
Da nastavim . U fiskalanom smislu imate paket koji podrazumeva odlaganje obaveza što je istovremno smanjenje budžetskih prihoda i povećana fiskalna izdavanja. Praktično fiskalne makazice. Samo uređena fiskalna država i budžet, mogu da izdrže ovakav pritisak.
Ovih dana se najbolje vidi opravdanost mera koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić menjajući ekonomki poredak u Srbiji donosio od 2014. Zamislite koronu virus u Srbiji -93. za vreme inflacije, ili 2004. za vreme privatizacije ili 2008. Mislim da bi posledice po ekonomiju i zdravstveni sistem bile gore nego u Italiji. Pa mi tada ni za 1 par rukavica nismo imali novac.
Kada izađemo iz kuća, videćemo dubinu ekonomksih problema pa će se ponovo reagovati sa novim paketom sada sistemskim merama, koje će podrazumevati izmenu zakona. Pored monetarnih i fiskalnh mera. Ali se nadam da će ih biti što manje. 

Šta će biti posle prestanka pandemije sa globalnom ekonomijom?

Verovatno svet u ekonomiji neće biti isti. Nivo protekcinoističkih mera biće pretpostavljam na mnogo većem nivou. Sve će se mnogo više bazirati na bilateralnim a manje na globalnim pravilima. Ali to je samo jedan period u neravnoteži globalnog ekonomkog sistema, do trenutka uspostavljanja nove ekonomke ravnoteže. Jer ekonomska pravila su izvan vremena. I proces globalne ekonomije je neminovan. Ponovo će se uspostaviti. Meni se čini sa drugačijim rasporedom ekonomske moći među državama, i sa blago izmenjenim pravilima. Ali trgovina i proizvodnja traju 1000 godina i suštiniski ostaju iste. Tehnologija se samo menja. Kao mnogo puta u istoriji. Kada su socijalne i zdravstvene krize menjale ekonomke odnose, a ustvari na kraju promenile ravnotežu globalne moći. 

I na kraju da li imamo novca kao država da sve ovo izdržimo?

Svakako mnogo više nego mnoge zemlje. Naravno da ćemo imati budžetski deficit. Javni dug može da nam poraste za 32% što je blizu 20 milijardi evra da bi smo dostigli visinu duga evropskih zemalja koje će imati još veći progres javnog duga nego sada. Ali se nadam da preko nivo Mastrihta nećemo ići. To je 60% bdp, sa budžetskim deficitom iznad 1%. Mada ako bude neophodno ne treba ni to izbegavati.
Tu nam je prepakovanje budžeta koji je 2020. bio dominantno usmeren na kapitalne investicije. Možemo da napravimo drugačiju preraspodelu budžetskih rashoda, pa da nam postane dominantno socijalni, što danas izgleda potpuno racionalno. Imamo devizne rezere u bruto i neto iznosu nikad veće. Koje su takođe potencijalni izvor u teškim vremenima finansijskih sredstava, pre svega za očuvanje monetarne stabilnosti, garancijski fond... Ne treba se pribojavati da ne možemo da izdržimo. Naravno ništa neće biti lakše, nego što je bilo. Ali kriza je zato kriza. Ma koliko ekonomija bila bitna, zdravlje je bitnije. Jer ekonomske krize uvek prođu.

Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu