''Šumadijsko zlato'' samo 10 dinara po kilogramu: Seljaci nezadovoljni

Hladnjičari su ovu vrstu šljive koja prva na svetu stiže u Srbiji pre nedelju dana otkupljivali po ceni od 60 dinara za prvu, odnosno 40 dinara za drugu klasu. To je izazvalo revolt šumadijskih proizvođača.

"Ni na toj ceni ne postoji zarada, nismo ni na „nuli“. Prošle godine cena je bila sto dinara", kaže mladi proizvođač Miloš Jevremović (30), koji je u rodnom selu Malo Krčmare u račanskoj opštini na porodičnom imanju sa bratom i ocem zasadio pet hektara. Preko trideset tona morali su da stave u buriće i da peku rakiju, „kako bi spasili šta se spasti može“.

"Pa neka stoji. Preživećemo nekako, ali nam predstoji neizvestan period. Ljudi u Šumadiji seku stabla izrelvortirani, hrane svinje... Država ne garantuje cenu otkupa, ostavljeni smo na milost i nemilost sposobnosti ili nesposobnosti hladnjičara čiji je broj ove godine ograničen. Umesto da se pusti zdrava konkurencija", kaže Miloš.

Matematika

Prošle godina šljiva „čačanska rana“ otkupljivana je po ceni od sto dinara po kilogramu. Na kvantašu u Moskvi cena je bila 2,5 evra, a u supermarketima četiri evra po kilogramu. Zarada kada se odbije cena prevoza tzv „hladnjačara“ bila je oko 80 eurocenti po kilogramu, baš koliko dobije i seljak pored svih jednogodišnjih ulaganja. Kada se ona odbiju na ovoj ceni zarada seljaka je 20 dinara, ili 18 eurocenti na ceni od sto dinara. Ove godine šljiva je kratko otkupljivanja po ceni od 60 dinara

Samo nekoliko dana od početka otkupa dogodio se najcrnji mogući scenario. „Hladnjičari“ su obavestili seljake da je izvoz u Rusku Federaciju obustavljen, a samim tim i otkup. Ogromne količine šljive stoje u hladnjačama, a seljaci jednostavno ne znaju kud će sa rodom.

Dragan Jovanović iz sela Zagorice je još na početku otkupa javno na društvenim mrežama iz protesta hranio svinje i ovce prvoklasnom šljivom „čačanskom ranom“.

"Hoće lopovi za džabe", napisao je Jovanović u komentaru ispod fotografija na kojima svinje i ovce hrani „šumadijskim zlatom“.

Sami „hladnjačari“ nisku cenu otkupa u početku pravdali su činjenicom da je šljiva stigla dve nedelje kasnije i da je na tržište Rusije ona stigla iz Ukrajine i drugih država čime je oborena prošlogodišnja cena za 40 odsto. Međutim, novi šok i zaustavljanje izvoza u Rusku Federaciju izazvao je kolaps na tržištu.

Otkupljivači se sada žale „da su im hladnjače pune da se sada navrat nanos snalaze da prodaju šta mogu u Nemačkoj i na zapadu i da su i oni na gubitku“.

"Sigurno se opet muvalo sa reeksportom. Srpska šljiva je najkvalitnija i ne postoji ni jedan razlog da se prestane sa njenim izvozom. Otkupljivati prvoklasnu šljivu za deset dinara i stavljati je u refuz je za robiju. Ne gubi samo seljak, već i država, a bogate se preprodavci i kompanije koje imaju novca da dođu do finalnog proizvoda", kaže Goran Jovanović iz sela Čumić kod Kragujevca.