Trgovina ljudima ili moderno ropstvo je ozbiljan problem, najčešće oblik organizovanog kriminala koji prožima sva društva i sve regione sveta. Milioni ljudi svakodnevno usled negativnih uslova života postaju žrtve trgovine ljudima, a njihova osnovna prava i slobode svakodnevno se na najgrublji način krše.
Tokom prošlog i početkom ovog veka, međunarodna zajednica je donela brojne dokumente regionalnog i univerzalnog karaktera koji su se bavili pitanjima zaštite ljudskih prava i sprečavanjem trgovine ljudima.1 Među njima posebno treba izdvojiti Konvenciju Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i njen dopunski Protokol za prevenciju, suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudskim bićima, naročito ženama i decom, iz 2000. godine čijim je donošenjem postignut ključni napredak u regulisanju ove problematike i postavljen temelj efikasne borbe protiv trgovine ljudima na nacionalnom i međunarodnom nivou.
Protokol za prevenciju, suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudskim bićima, naročito ženama i decom daje do sada najšire prihvaćenu obavezujuću definiciju trgovine ljudima. U članu 3. (a) trgovina ljudskim bićima određuje se kao: vrbovanje, prevoženje, prebacivanje, skrivanje i primanje lica putem pretnje silom ili upotrebom sile ili drugih oblika prisile, otmice, prevare, obmane, zloupotrebe ovlašćenja ili teškog položaja ili davanja ili primanja novca ili koristi da bi se dobio pristanak lica koje ima kontrolu nad drugim licem, u cilju eksploatacije.
Eksploatacija obuhvata, kao minimum, eksploataciju prostitucije drugih lica ili druge oblike seksualne eksploatacije, prinudni rad ili službu, ropstvo ili odnos sličan ropstvu ili uklanjanje organa; (b) pristanak žrtve trgovine ljudskim bićima na iskorišćavanje, bez značaja je ukoliko je korišćeno neko od prethodno navedenih sredstava; (c) vrbovanje, prevoženje, prebacivanje, skrivanje ili primanje deteta u svrhu iskorišćavanja, smatra se trgovinom ljudskim bićima, čak i ako ne obuhvata bilo koje od sredstava opisanih u podstavu (a) ovog člana; (d) detetom se naziva svaka osoba koja je mlađa od osamnaest godina.2 Što je razlika u odnosu na nacionalno zakonodavstvo gde se decom smatraju osobe do navršenih 14 godina.
Da moderni robovlasnici postoje i u Kragujevcu je javna tajna, ali koja je sada dostigla neslućene razmere. Grupa broji od 5-10 ljudi, veoma su organizovani i opasni, a gde su uključeni čak i članovi njihove porodice.
Deca su najčešće žrtve a novinski članci najčešće govore o stradanju dece "Najmanje osam osoba, uglavnom dece, umrlo je od gušenja", često tu decu koriste za švercovanje droge a devojčice za prostituciju.
Dešava se da decu prodaje porodica – nekad zbog siromaštva, nekad zbog nekih drugih problema, ali nekada i zbog toga što roditelji veruju da će njihovo dete imati bolji život na nekom drugom mestu, ne sanjajući da će ono postati rob krijumčara ljudi.
Jedno vreme je vladalo zatišje jer i talas migranata smanjen ili prekinut, ali sada, dobija novi zamah. Pored migranata iz Sirije, Avganistana, sada rade i sa velikim brojem Albanaca sa Kosova i Metohije a lukrativni interes je sada još više prisutniji za ovu organizovanu kriminalnu grupu.
Osnovna karakteristika trgovine ljudima jeste da zbog svoje složenosti, organizovanosti i transnacionalnosti zahteva složenije i kvalitetnije pristupe u odnosu na ona krivična dela koja vrše pojedinci.
Najslabija karika ili "Ahilova peta" trgovaca stoga su dokazi koji će nastati putem ličnih kontakata, ne samo sa žrtvom, recepcionarima, već najviše sa rent a car agencijama, manifestuju se i kroz nastajanje različitog pisanog materijala koji može poslužiti za analizu dela i čini snažan dokazni materijal protiv učinilaca.
U Srbiji, kada dođe do hapšenja učinioca krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi, trajno se oduzima sredstvo izvršenja krivičnog dela član 350. Krivičnog zakonika RS - stav 5 - Sredstva namenjena ili upotrebljena za izvršenje dela iz st. 1. do 3. ovog člana oduzeće se. Mera obezbeđenja oduzimanja sredstva izvršenja krivičnog dela je Evropska praksa ali samo u Srbiji vozilo se trajno oduzima Rent a car agenciji, što je svojevrsni pravni nonsens. Dok u drugim pogođenim državama trgovinom ljudima (Hrvatska, Mađarska, Rumunija, Bugarska, Austrija, Nemačka) automobil se vraća rent a car kući momentalno.
Što znači, učinilac krivičnog dela krijumčarenja ljudi iznajmi vozilo rent a kar kuće i bude uhapšen, dobija odgovarajućuju krivičnu sankciju (uslovna kazna ako nije osuđivan do tada) a rent a car kući se trajno oduzima vozilo, bez obzira što je to pravno lice, čiji automobil je osnovno sredstvo rada i gde im je osnovna delatnost iznajmljivanje vozila.
U nastavcima ćemo otkriti kako ta grupa funkcioniše, ko su lica koja učestvuju u organizovanom krijumčarenju ljudi, odnosno žena i dece, njihov modus operandi, sa fotografijama i svedočenjima.