19., 20., i 21. oktobar 1941. godine ostaće zauvek ispisani crnim slovima na stranicama srpske istorije. Kragujevac koji je tada imao nešto više od 20 000 stanovnika ovaj zločin zavio je u crno, a jedan od preživelih je i Mija Aleksić.
Velikan srpskog glumišta, Mija Aleksić, rođen je na današnji dan, 1923. godine u Gornjoj Crnući. Bio je jedan od najistaknutijih naših pozorišnih, filmskih i televizijskih glumaca, a najveću popularnost stekao je tokom pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. Mnogima nije poznato da je pre svoje glumačke karijere bio učesnik jednog od najdramatičnijih događaja u srpskoj istoriji.
Osnovnu školu Mija je završio u Vraćevšnici, ali kako je ova ustanova imala samo četiri razreda, a Mijin otac smatrao da je za njegovu decu školovanje jako bitno, porodica Aleksić se 1934. godine preselila u Kragujevac.
Tako je, sedam godina kasnije, među stotinama đaka sakupljenim u Šumaricama za streljanje 1941. godine bio i, tada osamnaestogodišnji, Mija Aleksić.
- Tog 20. oktobra 1941. godine, pošao sam u školu. Pošto su Nemci zauzeli zgradu naše Gimnazije i tu napravili bolnicu, mi smo sa odeljenjima bili rasuti po gradu. Naša dva odeljenja 8. razreda Druge muške Gimanzije bila su smeštena u blizini velikog parka u Kragujevcu i tu je bio i deo nastavničkog saveta. Imali smo čas koji je držala Branka Ranković, nastavnica srpsko-hrvatskog jezika, neki naš drug Vlada Kapama čitao je referat, ali je sve to bilo formalno da se malo održi neko raspoloženje jer su svi očekivali kad će Nemci da ulete u odeljenje - ispričao je slavni glumac godinama kasnije.
Njihovo predosećanje brzo se ostvarilo.
– Ušao je jedan Nemac, pogledao u razred i zatvorio vrata. Mi smo mislili da je time završeno, da se neće više vraćati, ali se njemu izgleda učinilo da je to bio slab efekat i onda je nogom odvalio vrata, vrata su odletela u ugao, on je dreknuo i onda nas je postrojio po ulici. Sprovedeni smo u topovske šupe.Naravno da su oni u prvo vreme govorili da će to biti neko legitimisanje, odvođenje u logore, ali niko nije pomišljao na streljanje – pričao je Mija Aleksić.
Oko pola 6-6, streljana je prva grupa i to zatvorenika koje su doveli iz samog zatvora. Tu je bilo nekoliko Jevreja i komunista koji su bili u Glavnjači. Dovedeni su uveče i u blizini naših baraka streljali. Od tog prvog streljanja, nikakav strah ili neki drugi osećaj straha nisam ni imao. Čudno jedno osećanje - negde ispod kolena oseti čovek da nešto prostruji i posle postane kao stvar. Tada sam shvatio kako su Nemci uspevali da po nekoliko njih sprovodi kolonu od 100-200 ljudi – sećao se Mija Aleksić dana kada je i njegov život moga da se završi.
U 7 ujutru 21. oktobra počelo je masovno streljanje. Do 14 časova, Šumaricama su neprekidno odjekivali pucnji, a onda je sve utihnulo. U topovskim šupama nakon toga ostalo je još oko 350 ljudi.
Mija je imao sreće da bude u grupi đaka koja je puštena.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
