Stočar Milinko Vasiljević, iz sela Gornja Trnava kod Topole, većinu svojih svinja mangulica prodao je putem interneta. Onlajn prodate svinje stigle su do Beograda, Niša i Novog Sada. Ipak, zbog slabe prodaje u Šumadiji, Milinko je za dve trećine smanjio broj svinja.
Ovaj šumadijski stočar uprkos muci, smeje se na pomisao šta bi bilo da je knjaz Miloš, zahvaljujući kome je rasa mangulica i nastala, znao da će ove svinje bolje "ići" onlajn nego na pijaci.
- Da mi nije sinova koji znaju gde ponudu oglasiti, ja bih propao sa mangulicama. Da mi je neko pričao da ću poludivlje svinje prodavati preko interneta, smejao bih se grohotom. Ipak, ispostavilo se da Beograđani, ali i Nišlije i Novosađani, više cene mangulicu od Šumadinaca.
- Ovi naši dođu i kažu mi da mi svinje slabo napreduju, da su sitne, a ja ne mogu da im objasnim da se mangulica ne tovi, da ona jede mnogo voća, povrća i trave, da joj je meso lek. I onda ispade da svinje prodajem samo onlajn - češka se po glavi stočar.
Ipak, onlajn prodaja svinja nije tolika da bi Vasiljević i dalje držao 120 svinja biranih sorti, pa je broj sveo na tek 30. Toliko je potrebno za internet i šačicu kupaca u Šumadiji.
- Na prag mi dolaze samo iskusni, koji znaju da mangulica ima manje holesterola od piletine, da je meso ukusnije i zdravije, da je mast mangulice lek za bronhitis i astmu. Ipak, to nije dovoljno da bih je i dalje držao. Ostaviću za sebe i malo za ove s' interneta- kaže Vasiljević.
3 EVRA PO KILOGRAMU
Onlajn mangulice trenutno koštaju od 1,5 do tri evra po kilogramu žive vage. Mast mangulice košta od 600 do 800 dinara po kilogramu.
Zabeleženo je da je knjaz Miloš mađarskom grofu Jozefu Arcduku poklonio određeni broj svinja koje su zvali Šumadija, odnosno Šumadinka.
U Miloševo vreme, Srbija je bila poznata upravo po gajenju svinja. Šumadinka je ukrštana na imanju Kis Jeno sa nekim mađarskim rasama (bakonyi i szalantor) pa je tako stvorena posebna rasa svinja pod nazivom mangulica.
Zbog toga što je ova rasa nezahtevna i otporna bila je vrlo popularna u Vojvodini i Mađarskoj od XIX veka sve do pedesetih godina prošlog veka. Tadašnje evropsko tržište je osim mesa tražilo i mast i slaninu.