Jasno je, mada pomalo šturo obrazloženje da je Šumadija dobila ime po šumama.
Danas je teško zamisliti kakve su te šume bile i koliko ih je bilo. Francuski pesnik i akademik Alfons de Lamartin (1790-1869), nakon svog proputovanja Balkanom, o Šumadiji je zabeležio: „Šume su ovde takve, da se danima može ići, a da se sunce ne vidi.” Bile su guste, neprohodne i toliko rasprostranjene, sve do XIX veka, da su se morale, kako kažu, godinama krčiti i paliti kako bi se zauzelo samo jedno parče zemlje. Danas u Šumadiji još uvek ima šuma, naročito na njenim lepim planinama, međutim obradive površine, i naročito vinogradi, svakako preovlađuju.
Nekada je ova oblast obilovala nepreglednim gustim šumama, pretežno hrastovim i bukovim, pa otuda i ime Šumadija. Jovan Cvijić je napisao „i najniže šumadijske površi, često barovita dolinska dna, bile su isto tako pokrivene šumama, šibljem i žbunjem, i sve je to bilo isprepletano biljkama puzavicama„. Valovita Šumadija je oduvek bila privlačna za naseljavanje, doseljavanjem sa raznih strana paljene su i krčene šume kako bi se dobila obradiva zemlja, pa danas samo ime i poneki hrast podsećaju na to vreme.
Oblast Šumadija je smeštena između Save i Dunava na severu, Zapadne Morave na jugu, Velike Morave na istoku i Kolubare, Ljiga i Dičine na zapadu. Sedište okruga je u gradu Kragujevcu. Šumadinci su, prema rečima Jovan Cvijića, poznati po svojoj iskrenosti i sklonosti ka šalama i dobrodušnom ismevanju tuđih, pa i sopstvenih negativnih osobina. Takođe, ističu se i po svojoj društvenosti, veselom karakteru i dobrodušnosti.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
