SVI GA ZAOBILAZE: U šumadijskom selu raste UKLETO DRVO!

Gotovo da nema meštanina rekovačke opštine koji ne zna za ukleto drvo kraj puta Belušić-Rekovac i amanet koji generacijama prenose da ga ni za živu glavu ne pipaju. Priča se da niko ko mu se približio ili još gore, dodirnuo ga, nije dobro prošao. Mašine koje su 70-ih godina tu pravile put same od sebe su pred njim prestale da rade, pa je firma odlučila da drvo zaobiđe.

Tu, na takozvanoj lakat krivini, niko se ne seća otkad, stoji drvo visoko oko tri metra, čiji su gumenasti listovi uvek zeleni, kao da je reč o četinaru, a svake druge godine daje sitan rod žute boje sličan jabuci. Niko se nikada nije usudio da ga proba, a sada se još i više boje, jer se krošnja sama od sebe raspolutila i još više tera strah u kosti.

Ljubiša Stevanović, direktor poljoprivredne škole u Rekovcu, rodom iz obližnjeg Oparića, kaže da veoma poštuje ovo drvo i da ga, iako često prolazi pored njega, zaobilazi u širokom luku.

Misterija i legenda

Goran Jovanović, poštar iz Bara kod Rekovca, kaže da o drvetu postoje brojne legende.

- Kažu da je hajduk Stevan Jakovljević iz Belušića legao pod drvo da se odmori. Kada se probudio, dugo nije mogao da otvori oči, a kad je uspeo, ostao je razrok - navodi Jovanović.

    Postoji i priča da je jedan Levčanin, vraćajući se sa slave iz Oparića u pijanom stanju, lomio grane drveta. Njegova deca bila su nakaze. Pre dvadesetak godina drugi Brajnovčanin orao je blizu drveta. Čim je pošao kući traktor se prevrnuo, a on je poginuo. Levčani veruju i u priču da je neka devojka otkinula nekoliko listića sa grane zloćudnog drveta. Umrla je na dan svoje svadbe.

- Još mi je pradeda Dragoljub, rođen 1899. godine, rekao da se klonim ovog mesta, što je i njemu rekao njegov deda Milun. Žao mi je što niko ne sme da pomogne drvetu, jer se svi plaše da mu dodiruju grane. To što se krošnja rascepila predskazuje mnogo. Možemo samo da naslućujemo da li će biti velikog nevremena, loše berbe, suše ili još većih nesreća - kaže Stevanović za Informer.

- Slušao sam razne priče o tom drvetu. Neprestano prolazim kraj njega, ali se plašim da ga diram. Pazim da ne zakačim neku granu, jer sam čuo priču da je neki čovek hteo da ga oreže, ali su mu se brzo oduzele ruke - priča Milutin Dačić iz Lepojevića, a njegova snaha Slavica se plaši događaja koji mogu da uslede.

Agronom: To je divlja jabuka

Mladen Matić, agronom iz Kalenićkog Prnjavora, tvrdi da je ovo drvo divlja jabuka:

- Zbog velike količine alkohola, šećera i masti lišće joj je zeleno tokom cele godine.

On je jedan od retkih meštana ovog kraja koji kaže i da drvo nije jedinstveno, jer je na brdu Čučarak kod Kalenićkog Prnjavora zapazio još tridesetak manjih žbunova sa istim listom i habitusom krune. On pretpostavlja da su seme najverovatnije prenele ptice.

- To je sveto drvo. Mislim da rascepljena krošnja simbolizuje razdvajanje. Ko zna šta će snaći Srbiju - kaže Slavica.