Dobra vest za penzionere: Domovi za stare besplatni, pogledajte za koga!

 Najčešći razlozi za smeštaj u dom su siromaštvo i nedovoljna pomoć i podrška u lokalnim zajednicama. Češće se odlučuju za državne domove jer su pristupačniji džepu prosečne porodice, ali i zbog poverenja. Međutim, na mesto čekaju i po pola godine.

Sve je manje osoblja koje neposredno brine o korisnicima. Odlaze u penziju, a negovateljice i medicinske sestre, koje to mogu, zbog bolje zarade napuštaju posao i odlaze u inostranstvo, dok novog zapošljavanja nema.

Kako bi se smanjile liste čekanja, država će finansirati smeštaj najugroženijih korisnika i u privatne domove koji su dobili licencu. Javni poziv najavljuju za početak jula.

- Ne možete da organizujete posao ni u smenama. Oni koji su ostali da rade su preopterećeni i mi se zaista nalazimo pred velikim izazovima u ovom trenutku, a bićemo još u većim izazovima u narednom periodu jer smo sve starija nacija. Sve je manje pritužbi na uslove života, jer su srodnici srećni što su uspeli da dobiju mesto u državnom domu - objašnjava Nadežda Satarić iz NVO "Amiti" snaga prijateljstva.

- Ne spominjite mi taj dom, to je grozno bilo. Nisam bila zadovoljna, nisam izašla za šest meseci ni jedanput napolje. Bilo je očajno, nisam okusila ni meso, mleko, jogurt, ništa - kaže Zorka Nikolić.

Domove za stare mnogi vide kao dobar biznis. Otvaraju ih ljudi različitih zanimanja i obrazovanja, ne vodeći uvek računa o kvalitetu i bezbednosti korisnika. Većina privatnih vlasnika, međutim, odgovorno prilazi poslu.

- Ukoliko i postoji neki problem koji bi trebalo rešiti, mi zajedno sednemo, napravimo neki sastanak, porazgovaramo, vidimo šta ih muči i prosto se odmah reši problem. Čak i ako se nešto pojavi, to su uglavnom neke sitnice kojima treba udovoljiti - napominje medicinska sestra u privatnom domu za stare Jelena Stojiljković.

Direktorka privatnog doma za stara lica Biljana Stanić kaže da su zahtevi vrlo visoki.

- Ponekad oni očekuju da ste usredsređeni bukvalno 24 sata na njihovog srodnika. Teško je, priznajem teško je, ali mi dajemo sve od sebe. Postoje srodnici koji nemaju adekvatnu negu u samoj kući - ističe Stanićeva.

Nema dovoljno ni socijalnih inspektora. Ipak, tvrde u resornom ministarstvu, zajedno sa inspektorima za rad i zdravlje uspevaju da bar jednom godišnje obiđu sve ustanove.

- Broj socijalnih inspektora je devet za celu Srbiju, ali inspekcijski nadzori se vrše sve češće sada skoro kao pravilo u interresornom obliku. Nema nikakvog popusta ni za koga. U nekim slučajevima se pokreću prekršajne, čak i krivične prijave, ili se jednostavno zabranjuje rad - objašnjava pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna Miloš Janković.

(Telegraf)